Prof. dr Svetomir Bojanin, dečji psihijatar, objasnio je kako roditelji mogu da razlikuju hiperaktivno od „samo“ nemirnog deteta.
Kako se ponaša hiperaktivno dete?
– Ono je uznemireno dete, u čijem se nemiru ne vidi nikakav smisao. Pažnja mu je izrazito kratkotrajna. Sve što vidi, ono bi da dohvati, kada to dohvati, ono ga samo pogleda i ostavi. Ili ga, zbog brzine i nehata, sruši. U stanju je da neprestano prekida još nezavršenu aktivnost, da bi započelo neku sasvim novu, pa i nju napustilo nedovršenu, i tako redom… Svaki novi opažaj čini da ono ispruži ruku ili usmeri pažnju i ponašanje ka tome, tek da bi to novo bolje videlo, dodirnulo… i, to je sve. Hiperaktivno dete je, u stvari, rasute pažnje. Ono bi sve novo što vidi – da dodirne, privuče, sve što čuje – ono bi da vidi, zanemarujući pritom sve ono čime se trenutno bavi, ne povezujući to novo sa onim što već radi. Ta pažnja se pobuđuje bez ikakve selekcije ili skale vrednosti, koja bi nekim sadržajima davala prednost, a neke zanemarivala.
Uporedo sa rasipanjem i slabljenjem pažnje, pojačava se motorički nemir, koji se pažnjom i motiviše, i koji je prati. Za ovu decu je tipično da deluju neumorno, ne iscrpljujući se svojom jurnjavom… stalnom, neosmišljenom aktivnošću. Međutim, kada im se da zadatak da nešto osmišljeno rade, na primer, da marširaju kao vojnici, ili da crtaju nešto što zahteva preciznost pokreta i krajnju pažljivost, ona se zamore znatno pre druge dece. Zamara ih sopstveni voljni zahtev da svoju pažnju održavaju u istoj napetosti neko vreme, kao i to što nastoje da svoje pokrete vode organizovano, shodno cilju onoga što im je zadato.
Hiperaktivna deca zahtevaju posebno organizovan i usmeren program vođenja kroz vaspitavanje i obrazovanje. Svako dete treba «voditi» na način koji će zadovoljiti njegovu radoznalost, a koju uvek prati neposredna akcija. U tom smislu, potrebno je da zadaci što se pred dete stavljaju budu što kraći. Da ne zahtevaju predug voljni napor ovladavanja pažnjom i sopstvenom potrebom za pokretanjem tela. Detetu treba zadavati probleme koji mogu da se završe u određenom kraćem roku. Pritom, svaki zadatak mora da bude iz serije onih koje je već imalo i kojima je već ovladalo, što ga motiviše izgledima na uspeh u tom rešavanju.
Da li imate mozda neku preporuku za psihologa ili defektologa? U nasoj osnovnoj skoli nema psiholog, samo pedagog, ne znamo kome da se obratimo zbog eventualne dijagnoze a i pomoci, jer rad sa sinom koji ima 9.5 godina postaje sve tezi. On je jako dobar i razuman, ali prosto ta hiperaktivnost i nedostatak paznje nam u ovakvom sistemu uopste ne ide u prilog. Jedva izlazimo na kraj sa domacim i sa ucenjem. Moze biti jako bistar i razumeti razne stvari, ali pritisak koji oseca kad treba da se koncentrise mu unistava i najmanju koncentraciju, ne znam kako to da objasnim. Takodje, kao sto je opisano, svaki zvuk i sve bukvalno mu odvraca paznju, ma sta radio. Mada ume da se zaigra i dugo da se igra lego kockama, takodje je kreativan i kad crta, ali to jako kratko traje. Jako mi je zao zbog svakodnevnog: polako, pazi, stani, nemoj ovo,nemoj ono, po sto puta!…zbog toga se u dubini sigurno oseca kao da je sve sto radi pogresno. Inace je veoma srecno dete. Ima brata i sestru koji nisu uopste ni nalik njemu 🙂 Divno dete, samo nam ipak treba pomoc da ga usmerimo i da pomognemo i njemu i sebi. Hvala i pozdrav
Imala bih pitanje,imam devojcicu 5,5 god i veliki problem sa njom… Ona je toliko nemirna da je nemoguca,prvo ne igra se sama nego moram sa njom u suprotnom krene da crta pa ostavi posle 5 min,onda sa lutkama pa i njih ostavi inista joj paznju ne drzi vise od 10 ak min. Retko sa kim je druzeljubiva,ide u vrtic i tamo je mirna,ali je deca po nekad izbegavaju jer je uporna da bude sve po njenom. Zeli da nauci da pise i ne ide joj,ona pocne da histerise jer ne zna i nece ni da se potrudi da nauci… dok sam pre neki dan insistirala na koncentraciji da nauci da veze pertle,i naucila je bez problema za 15 ak min. Pitala pedijatra za savet ,kaze nije to nista promenice se,ali nista se na bolje ne menja vec godinu dana… molim za savet. Hvala
Savet je jednostavan – da se zakaže i obavi pregled psihologa!