2. Izazivati ga malo
Pitati dete da navede neke stvari koje bi moglo samo da uradi i onda neka to i pokaže. Ako negoduje (“Šta ako prospem?”), ohrabriti ga da nastavi (“Nema veze, ide ti odlično, svima nam se to ponekad desi!”).
Ili, na primer, probati sa klasičnim čikanjem: “Ja ću prvi da se obujem!”, a onda će ono požuriti, zaboravljajući da ste ga do sada vi obuvali.
Iskreno, meni se ovaj fazon čikanja uopšte ne dopada, naročito kad je više od jednog deteta u kući, i to dva dečaka, kada svako zadirkivanje probija mozak, jer oni nezaustavljivo ponavljaju iste rečenice „e, ja ću prvi“…“ne, ja ću prvi, ti ćeš drugi….“ ili se polome trkajući se, ali u svakom slučaju neko plakanje i vriska nam ne gine! Bez obzira na sve to – ovaj sistem izazivanja i čikanja, uspeva svaki put. Ali, svaki!
Komentari 0