Kognitivni naučnici još pre nekoliko decenija ustanovili su da postoji nekoliko jednostavnih tehnika koje pouzdano mogu poboljšati kvalitet učenja. Ova saznanja mogu pomoći svakome, od osnovca koji oči tablicu množenja do penzionera koji je upisao kurs stranog jezika.
Na žalost, ove tehnike nikada nisu zaživele u pedagoškoj praksi, jer u mnogome protivreče raširenim predubeđenjima o tome kako se pravilno uči.
1. Menjati okruženje.
Taman ste uredili prostor za učenje vašeg budućeg Nobelovca i pomislili da sada samo treba da dobro zagreje svoju stolicu u miru i tišini? Zapravo, jedna soba mu uopšte nije dovoljna. Učenje na jednom te istom mestu može dovesti do toga da se na drugim lokacijama teže prisećamo naučenog. Menjanje okruženja tokom obnavljanja gradiva značajno poboljšava rezultate učenja. Kako? Mozak tokom učenja pravi fine vezice između gradiva koje trenutno „sipamo“ u mozak i spoljnih nadražaja iz sredine u kojoj se nalazimo.
Tako recimo godina održavanja Maričke bitke ostaje uskladištena zajedno sa pogledom na prugaste tapete, mirisom novog nameštaja i grajom iz parkića pred kućom. Ako to isto gradivo sledeći put pređemo u biblioteci, gledajući u zelenu lampu i slušajući šapat za susednim stolom, isto gradivo dobija nove asocijacije, informacije su obogaćene većim brojem veza u mozgu i tako se bolje zadržavaju u sećanju. Zbog toga se preporučuje da se svaki put gradivo prelazi u različitom ambijentu.
2. Preplitanje umesto gomilanja.
Iscrtali ste „plan i program“ učenja za svoje dete i predvideli da sat vremena radi geometriju a onda sat vremena razlomke? Ili ga ne puštate da pređe na učenje sledeće lekcije sve dok prehodnu nije u stanju da odgovara u pola noći? Mnogo je bolje da češće skače sa oblasti na oblast. Ljudi imaju običaj da na određenu oblast u gradivu gledaju kao na planinu na koju se treba popeti i preći je pre nego što počnu sa usponom na sledeću. U stvari, stalno skakanje sa oblasti na oblast, sa zadataka na definicije, sa nepravilnih glagola na konverzaciju i natrag, daje mnogo bolje rezultate.
Svako malo postignuće u učenju se na ovaj smešta između drugih na način, koji u pamćenju ostavlja mnogrojne međusobne veze između usvojenih informacija. Važno je samo da su oblasti koje se prepliću međusobno povezane u jednu nad-celinu, nema svrhe prelaziti sa učenja glavnih gradova na uvežbavanje skala na klaviru a zatim bekenda u tenisu, jer se naučeno iz toliko različitih oblasti nikako ne može povezati i ispreplitati u mozgu.
Komentari 0