Roditelji su često iznenađeni ponašanjem deteta jer su još pod utiskom izražene sebičnosti koje je pokazivalo kao dvogodišnjak. Sada pored sebe imaju zrelog četvorogodišnjaka koji stalno želi da bude pored njih, da priča, pomaže… Ova naklonost je posebno izražena prema majci jer sa njom uglavnom provodi najviše vremena. Želeći da uvek uradi stvari na pravi način neprestano traži odobravanje. Međutim, za majku i dete ovo može da bude veoma stresno jer dete pita za svaku sitnicu: da li može da uradi, da popije vodu, da uzme igračku…? Iako to ne žele, majke se često obraćaju detetu povišenim tonom posle ko zna koliko puta ponovljenih upita za dozvolu da uradi neku uobičajenu stvar. Ovo je problematičan period u razvoju i dete može da se oseti povređeno ako majka na njega viče, gruba je ili nestrpljiva, jer ima doživljaj da radi nešto loše. Dete lako zaplače, što kod majke izazove osećanje krivice pa se oboje osećaju loše.
Nezahvalna uloga oca. Velika emocionalna napetost zbog detetove potrebe za bliskošću mnoge roditelje stavlja u situaciju da razmišljaju da napuste posao i budu sa detetom ili ako to ne mogu – imaju jak osećaj krivice što ostavljaju dete. Ovo je važan period uspostavljanja prve samostalnosti kada oba roditelja predstavljaju uzore. Ukoliko je vezanost deteta i majke velika, otac je tu da to svojim uticajem ublaži. Njegovi komentari da dete treba pustiti da nešto samo radi, da se isprlja, da samostalno jede ili spava u drugoj sobi pomažu mu u osvajanju nezavisnosti. Uloga oca je u ovom periodu teška i često nezahvalna jer majku primorava da se brani i opravdava svoje postupke. Ali, u isto vreme joj i pomaže da se malo opusti i preispita svoje postupke u odnosu na dete. Ako su reakcije oca prenaglašene, situacija će se dodatno iskomlikovati. Za samohrane majke je ovo naročito težak period.
Stereotipni muško-ženski obrasci. Očevi se različito ponašaju u zavisnosti od pola deteta – sa sinovima su fizički aktivniji, nastoje da ih što ranije nauče raznim veštinama, dok su sa ćerkama nežniji i postavljaju se više zaštitnički. Na ovaj način se naglašavaju stereotipi koji postoje u odnosu na ponašanje muške i ženske dece.
Pod uticajem brojnih ženskih pokreta danas mnogi roditelji izbegavaju stereotipne muško-ženske obrasce. Međutim, određena očekivanja ipak postoje u odnosu na decu – što nije loše. Naprotiv, to im omogućava da se razvijaju kao individue. Prirodno ponašanje roditelja i njihova otvorenost daju priliku detetu da svoja ponašanja formira po uzoru na roditelja istog pola. Dečak od dve godine imitira tatu kako se brije, nosi kravatu, oponaša njegov hod. Sa četiri godine zadirkuje mamu na isti način kao što radi tata. Devojčice uče da se ponašaju kao mama i da bi dobile tatinu pažnju imitiraju majčino ponašanje. Uloga oca u porodici nije samo u tome da može da odmeni majku – on je svestan značaja oba uzora.
Učenje kroz pokušaje i greške. Ako su očevi bili brižni, dečaci i sami postaju brižne i osetljive osobe koje imaju potrebu za učešćem u porodičnim aktivnostima. Ukoliko su videli da očevi pomažu majkama u kućnim poslovima, za njih će ova uloga u odraslom dobu takođe biti prihvatljiva.
Kako postati dobar roditelj za mnoge parove je potpuna nepoznanica, oni uče iz prakse kroz pokušaje i pogreške. Za perfekcioniste u poslu, roditeljstvo često može da bude zastrašujuće. Naročito se muškarci teško prilagođavaju i to može da predstavlja ogroman stres za celu porodicu. Međutim, mnogi od njih vremenom će shvatiti da je kvalitet roditeljskih odnosa izuzetno važan segment života.
Komentari 0