Takmičarski duh- koga treba nadmašiti?
Većina nas uči decu da su pobednici oni koji ostvare najbolji rezultat, u svakom slučaju bolji rezultat u odnosu na druge. Učimo ih istrajnosti, posvećenosti i borbenosti. Većina psihologa današnjice razvijen timski duh vidi kao osnov ambicioznosti i važan preduslov životnog uspeha. Ali da li je baš tako?
Razvnojni psiholog Piter Grej sa bostonskog koledža ima nešto drugačije mišljenje. On veruje da je slobodna dečija igra ključna za prevazilaženje urođenih nagona ka agresiji i dominaciji. Posebno ističe da je to igra oslobođena od takmičarskog duha.
Kao roditelj, ja nisam za prevazilaženje takmičarkog duha, naprotiv. Ali sam za njegovo usmeravanje. Pa, koga treba pobediti? Umesto da decu učim da budu bolja od drugih, bodrim ih da budu bolji od sebe juče, da budu najbolji što mogu da budu! Ovo je primenjivo i na veoma malu decu. Najčešće se mlade mame nađu u zamci poređenja svog deteta sa decom iz okruženja, a to može da frustrira. Umesto toga, o odrastanju svog mališana razmišljajte kao o kontinuiranom napretku na svim poljima, zato što ono to i jeste. U periodu između 1-3 godine mališani svakodnevno ovladavaju novim veštinama i neverovatnom brzinom prevazilaze sve što su do juče umeli.
Ups, deca su kao majmuni?!
Vaš mališan, kao i svi ostali mališani na svetu, ponaša se kao majmun iz vica: mališan vidi- mališan radi. Kako ste vi, roditelji, najvažniji uzor obratite pažnju na ispoljavanje takmičarskog duha u svakodnevnom životu. Da li se ljutite dok gledate utakmicu ili loše podnosite poraz? Da li zaista verujete da je važno učestvovati ili mislite da se samo pobeda računa? Sve ove i mnoge druge poruke se na nesvesnom nivou utiskuju u svest vašeg deteta, oblikujući je. Tako da kada se zapitate kako želite da usmerite takmičarski duh svog deteta, zapitajte se i kakve mu poruke šaljete.
Rečenice za izbegavati
Čovek je društvena životinja, verovao je još Aristotel, i ima potrebu za samoostvarivanjem i samopotvrđivanjem u društvu drugih ljudi. Olakšajte svom mališanu upoznavanje sveta i pronalaženja svog mesta u njemu tako što ćete izbegavati besmislena poređenja. A ovo je zamka u koju najčešće upadnu mladi roditelji. Naime,kako deca svakodnevno napreduju, u ranom uzrastu je taj napredak vidljiviji, a vidljiivje su i razlike među decom. Bez obzira na to da li poređenja sa decom vaših prijatelja,komšija ili rođaka idu u korist vašeg deteta, ili ne , potrudite se da izbegavate rečenice: Kako /zašto ne možeš/ne smeš nešto , a Ivana/Marko to mogu da urade odavno… ili izbegavajte da hvalite dete zato što tuđe dete nešto ne može – Odlično si to uradila, a Ema ne može!
Kada hvalite dete, hvalite ga za trud koji je uložilo, pre nego za napredak koji je ostvarilo, U suprutonom dete može odrastati u uverenju da si ili dobar ili loš i da su stvari takve kakve su, prilično nepromenjive. A to , jednostavno, nije istina. Svako je dobar u nečemu i niko nije dobar baš u svemu, iako možda tako izgleda. Za sve vredne stvari u životu potrebno je uložiti puno truda, a najteži protivnik smo najčešće sami sebi.
Uživajte u odrastanju!
Autor: Jelena Vojvodić
www.toddlersjoy.com
Komentari 0