Kaže, nakon dijagnoze našao se na strašnom mestu koje ga i danas ponekad plaši. Prilaze mu roditelji koji imaju decu s nekim poremećajem iz autističnog spektra i traže od njega savete, a on tvrdi da roditelji ne znaju dosta toga o svojoj deci i autizmu uopšte. Ovo je 5 stvari koje bi im želio razjasniti:
Autizam ne znači da je dete izgubljeno
– Roditelji male dece kojoj je dijagnostikovan klasični ,teški oblik autizma često znaju reći kako je autizam njihovoj deci oduzeo razum i dušu te da je iza sebe ostavio samo prazno telo. Želim pomoći svim roditeljima da shvate da je razum njihovog deteta još uvek tamo”, objasnio je Alex koji za sebe kaže da je s 4 godine govorio nekim svojim jezikom, no njegov nivo razumevanja drugih i stvari koje oni govore bio je zastrašujuće visok. Zbog svega toga, svet mu se činio strašnim mestom, kao i ljudi koji su ga okruživali.
Ako deca ne govore, ne znači da ne mogu misliti
Neka deca s autizmom nauče govoriti, neka jednostavno ne mogu. No, to ne znači da nemaju što za reći. Važno je da roditelji, savetuje Alex ne odustanu od komunikacije sa svojim detetom, bilo znakovnim jezikom ili na način da otipkaju svoje emocije na tastaturi.
– Ima dece s autizmom koja nisu sposobna govoriti, no na tastaturi računala pokazuju veliku inteligenciju- istaknuo je.
Ne možete predvideti budućnost
Većini roditelja, kada im detetu dijagnostikuju autizam, potonu sve lađe i snovi. Počnu govoriti kako im dete nikada neće biti samostalno, nezavisno, neće studirati, neće se ni zaposliti. Njihovo dete nikada neće imati budućnost. Alex Lowery poručuje tim roditeljima da ničija budućnost nije zapisana u kamenu. Budu li se borili za svoje dete i osigurali mu pravu i pravilnu podršku, rezultati ih mogu, u najmanju ruku, zapanjiti.
Ljude s teškoćama ne treba ograničavati
– Roditelji dece ne samo s autizmom nego i drugim teškoćama imaju tendenciju obavljati stvari umesto njih, umesto da ih uče da te stvari urade sami. Ta deca posle nemaju veštine koje su im potrebne da budu samostalnija. Video sam odrasle ljude s autizmom koji se ne znaju sami obući, iako je posve očigledno da su za to sposobni – ispričao je Lowery, dodajući kako naravno nisu svi sposobni za samostalnost, no da im se treba omogućiti da iskažu svoj maksimum, koliki god on bio.
Uz pravu količinu podrške, sve je moguće, smatra Alex koji i sam još uvek uči puno toga. Pokušava se naučiti snaći u javnom prevozu, kako bi se mogao dovesti do mesta koja su mu poznata.
– S pravom količinom podrške, znam da ću uspeti naučiti sarađivati sa svetom. Isto tako verujem, da većina ljudi sa autizmom, uz pravu podršku, mogu voditi uspešne živote – zaključio je.
Ljudi s autizmom ne prestaju napredovati u određenim godinama
Mnogi ljudi smatraju da autisti sa 16 godina dosegnu svoj vrhunac i da je to to, ništa dalje ne mogu naučiti. To nije tačno, tvrdi Alex koji kaže da autisti itekako uče i u odrasloj dobi te da su i tada sposobni ostvariti napredak. Neki od njih uče celoga svog života bez prestanka. Ovo je poruka roditeljima koji ponekad misle da je prekasno za njihovu decu.
foto: Facebook stranica Alexa Loweryja
Izvor: Dečija posla
Dobar tekst!
I sam sam otac jednog petogodišnjeg dečaka sa autizmom koji napreduje iz dana u dan. Prvi sam na teritoriji bivše SFRJ koji je počeo da pravi igrice za decu sa autizmom koje možete videti na sajtu http://www.gasi.rs/ucimoreci