Kada odlučuju na šta će potrošiti novac, većina ljudi se vodi jednom vrlo logičnom mišlju:
“Bolje da kupim neku stvar. To će me čitini srećnijim na duže staze, nego jednokratna iskustva poput koncerta ili odmora.”
Međutim, da li je to stvarno tako?
Jedan od neprijatelja sreće je navika. Kupujemo stvari da bi nas usrećile i u tome, bez sumnje, uspevamo. Ipak, samo na kratko. Nove stvari su uzbudljive u početku. Onda se naviknemo na njih i prestanu da nam budu zanimljive.
Sigurno vam se dešavalo, dok ste bili još deca, da jako želite neku igračku, da roditelji ne mogu da žive od vas dok vam je ne kupe. Kada vam je konačno kupe, igrate se neko vreme, presrećni ste i posle toga igračka služi samo da skuplja prašinu.
Pomalo je kontradiktorno da nas fizički objekat, koji možemo zadržati duže vreme, ne čini srećnim toliko dugo kao što to neko iskustvo može. Da ironija bude veća, većina tih fizičkih stvari je tako dizajnirana i osmišljena da se jako brzo na njih naviknemo i da ih prihvatimo. I upravo ta činjenica radi protiv njih. Nova stvar se stapa sa našom svakodnevnicom i postaje naše novo “normalno”.
Dok se sreća zbog materijalnih stvari smanjuje tokom vremena, iskustva postaju usađeni deo našeg identiteta. Iskustva čine veći deo naše ličnosti od materijalnih stvari. Nama zaista mogu da se dopadaju stvari koje imamo. Možemo čak misliti i da je jedan deo našeg identiteta povezan sa tim stvarima. Bez obzira na to, stvari ipak ostaju odvojene od nas. Nasuprot tome, naša iskustva su, zapravo, deo nas. Mi smo zbir naših iskustva.
Ponekad se dešava da ljudi nisu zadovoljni iskustvima koje su imali. Međutim, često se dešava da taj negativan osećaj znatno splasne, kada dobiju priliku o tome da pričaju. Nešto što smo doživeli kao stresno ili strašno može postati zanimljiva, čak i smešna priča, koju ćemo rado prepričavati u društvu. Predstavljaće jedno iskustvo iz kog smo nešto naučili, koje smo “preživeli” i koje je doprinelo izgradnji naše ličnosti.
Još jedan razlog zbog kojeg je korisno ulagati u iskustva je to što se neuporedivo više povezujemo sa ljudima s kojima smo imali neko iskustvo, nego sa ljudima koji su kupili istu stvar kao i mi. Mnogo su veće šanse da ćemo se povezati sa ljudima koje smo upoznali na letovanju ili na nekom kursu, nego sa ljudima koji su, kao i mi, kupili LCD televizor.
Drugi ljudi su direktno uključeni u naša iskustva i nakon što odu, oni i dalje ostaju deo iskustva koje ćemo prepričavati. Čak i ako neko nije bio sa vama kada ste imali određeno iskustvo, mnogo je verovatnije da ćete se povezati zato što ste oboje išli na skijanje na isto mesto ili pogledali istu predstavu, nego što oboje posedujete iste cipele.
Takođe, ljudi su mnogo manje skloni da negativno upoređuju sopstveno iskustvo sa iskustvom nekog drugog. Kada je reč o upoređivanju materijalnih stvari, tu je situacija značajno drugačija. Mnogo je lakše upoređivati materijalne stvari (koliko megapiksela ima tvoja kamera?; koliko karata ima tvoj prsten?), nego iskustva. Baš zbog toga što je lakše, ljudi to često rade.
Za sve vas koji želite da poboljšate odnos količine sreće koju dobijate i količine novca koji investirate, za sve poslodavce koji žele da imaju srećnije zaposlene i samim tim bolje rezultate, možda je upravo sada pravi trenutak da razmislite o nekoj iskustvenoj investiciji. Pogledajte taj film koji već neko vreme merkate, otiđite u pozorište, uplatite neko mini putovanje, upišite ples, uplatite neki kurs sebi ili svojim zaposlenim. Postoji mnogo iskustava koje vam mogu promeniti život na bolje. To ne mora da bude kurs NLP-a. On je samo jedan od načina. Iskoristite vreme. Uradite nešto lepo za sebe sada.
Dušan Srdić
Doktor Stomatologije i Happiness Coach
Izvor: NLP centar
Komentari 0