PIŠE: Lisa Sailer, učiteljica
Shvatam da kao roditelj želimo da obezbedimo što je moguće srećniji život našoj deci. Ne želimo da ih vidimo povređene, frustrirane ili poražene. Ali kako naša deca odrastaju, svet oko njih prestaje da bude duga i leptirići, a taj prelaz će biti mnogo lakši ako roditelji prestanu da rade sledeće stvari za svoju decu:
- Nalaziti izgovore
Deca trebaju da shvate da je život pun prirodnih posledica. Kao odrasli mi to znamo. Ako ne radim svoj posao vrlo brzo ću postati nezaposlen. Isto važi i za decu. Ako zaborave ili ne urade svoj domaći dobiće lošu ocenu. Nemojte da šaljete mejlove nastavniku vašeg deteta da napravi izuzetak. Nemojte da tražite produžavanje roka za predaju domaćeg. Ne dolazite sa složenom pričom zašto vaše dete nema domaći. Ovo uči vaše dete da će dobiti nagrade i ako ne ispuni svoje obaveze i ako ih ispuni. Stvarni svet ne funkcioniše tako. Vaš šef neće obratiti pažnju na mejl ili telefonski poziv vaše majke koja objašnjava zašto zabušavate na poslu tako da ni učitelj vašeg deteta neće takođe.
Da, roditelju je teško da vidi svoje dete nesrećno, ali taj trenutak nesreće ga uči životnu lekciju. Ako dete mora da propusti školski odmor zato što je zaboravilo svoj domaći, garantujem vam da će svaki put kada pakuje ranac za školu razmišljati o tome u podsvesti vodeći računa da ne zaboravi domaći.
- Raditi sve za njih
“Možeš li da mi zavežeš cipelu?”
“Moja majka mi nije stavila fasciklu u ranac.”
“Toalet papir u kupatilu previše grebe. Mogu li nazvati majku da mi donese malo drugog?”
Da, čula sam sve ovo kao učitelj. Vezivanje cipela nije velika stvar i prilično je očekivana (ako radite u vrtiću).
Dan vašeg deteta u školi je višečasovna rutina. Procedura se uči prvog dana škole i poštuje se više ili manje do poslednjeg dana škole, a zatim ponovo sledeće godine i tako dalje. Nema razloga da ne naučite svoje dete rutinu kod kuće i očekujte da će je pratiti. To im pomaže u školi i pomaže im da nauče da budu odgovorni.
Šta nije u redu ako štedite vreme u jutarnjim satima tako što pakujete dečje rance umesto njih? Neće znati šta je unutra ili gde se šta nalazi. Oni će misliti da je njihov ranac kao Super Bili torba i da će se sve što im treba magično pojaviti. Dajte im da sami spakuju svoj ranac i biće obazrivi šta im treba i naučiće se obavezi spremanja torbe. Da li biste istrčali iz kuće sa torbom za posao koju je vaše dete spakovalo umesto vas? Mislim da ne biste.
Ovo se odnosi i na majke, lične asistente, koje prate svoje dete na stazi uništenja, kupeći sve ono što deca ne shvate da im je palo, da su prevrnuli ili napravili nered. Postoje dva tipa dece u školskom dvorištu: prvi tip koji bez razmišljanja ostavlja smeće i drugi tip koji kupi svoje smeće kao i smeće svojih nemarnih drugova. Razlog ovoga je očigledan; oni što kupe smeće su naučeni da kupe za sobom, a majke ovih nemarnih nisu u školi.
- Očekivati nagradu za učešće
Ne zaslužuje svako trofej. Žao mi je. Pehari, medalje i značke su nagrade, a dete treba da se oseća ponosno ako osvoji jednu od njih– ponavljam, ako osvoji jednu. Sigurno ste neke povišice i unapređenje u svom životu zaradili kroz težak rad. Možda je vaš kolega sa posla dobio poziciju koju ste priželjkivali, pa ste odlučili da povećate napor i radite više sledeći put kada se pojavi prilika.
Deca takođe uče ove lekcije. Naporan rad rezultira priznanjem i nagradom. Užasno je gledati vaše dete kako plače zato što nije pobedilo, ali, takođe, takvo iskustvo pruža vrednu lekciju i šansu da razvije plan šta sledeći put uraditi da bude bolje. I da budemo iskreni – zar ne biste radije da vaše dete ne dobije nagradu nego da dobije “Sertifikat za završen drugi razred?”
- Svaki dan donositi vašem detetu ručak
Imala sam đake koji nisu užinali sa ostalima iz odjeljenja ni jedan jedini dan cele godine zato što su im roditelji donosili užinu i jeli sa njima svaki dan. Evo u čemu je stvar: ako je dete gladno, ono će jesti. A ako nije? Ono će zapamtiti da je gladno u popodnevnim satima i neće ponoviti istu grešku. Super je da dođete i ručate sa svojim detetom s vremena na vreme i da vidite šta se dešava sa njegovim životom u školi. Učeći ih da su bolji od njihovih drugara iz odjeljenja zato što imaju svaki dan drugačiju hranu (čak iako je nenamerno) samo čini težim da se uklope u društvo i da steknu prijatelje. Deca su ljubomorna. A ljubomorna deca mogu da budu bezobrazna. U osnovnoj školi sve se vrti oko pravičnosti. “Nije fer da Maja svaki dan dobija sendvič!” može izazvati neke ozbiljne probleme među sedmogodišnjacima.
Najbolja stvar koju možete uraditi za svoje dete je da ga pustite da bude dete. Pustite ga da greši, a zatim pričajte sa njim o stečenom iskustvu i na koji način može da bude bolji sledeći put. Pustite ga da padne, a onda ga ohrabrite da ustane i pokuša ponovo. Pustite ga da oseti posljedice i bude privremeno tužan zbog njih. Ne želite da za deset godina šaljete mejl profesoru sa fakulteta sa pričom o papagaju koji je odletio sa istraživačkim radom vašeg deteta.
Izvor: Scary Mommy
Prevela: Dragana Stanković Roditelj portal
Komentari 0