I onda sam se porodila. I videla taj maleni zamotuljak i te plave oči koje je lagano otvorio i pogledao me kao malo mače. I zaljubila sam se u njega momentalno. I našla se u nebranom grožđu. Šta sad da radim? A to pitanje me je dočekalo mnogo puta kad smo stigli kući. Ne prestaje da plače, nemam mleka, plašim se da ga ne povredim kad ga uzimam i spuštam, plašim se da mi ne ispadne dok ga kupam, ne mogu da ga smirim…i stvorila se nesigurnost. I jaaakooo loš osećaj…Osećaj da sam loša majka. I da ja to ne znam. Ne umem. Svi drugi su bolji od mene…
I onda smo počeli da se navikavamo jedno na drugo. Počeo je da raste. Da jede bolje, spava duže. Onda sam se i ja malo oslobodila. Navikla. Postala spretnija. I malo sigurnija u sebe. Ali nisam prestala da se pitam. Preispitujem. Radim li ovo dobro, grešim li u ovome… ?
Postoji nekoliko stavki koje su obavezne za ispunjavanje da bih bila zadovoljna i da bih bila dobra majka svojoj deci. To je sledeće;
1. Volim svoju decu najviše na svetu i ne postoji ništa što može da bude ispred njih! Oni su na prvom mestu-zauvek!
2. Neću ih nikad uvrediti i povrediti im osećanja. Mogu da viknem i znam da ću vikati ponekad, prosto je neizbežno jer sam čovek od krvi i mesa i neće mi uvek biti sve na taman. Ali neću ih vređati. Nikad!
3. Nikad ih neću upoređivati sa drugom decom niti njih međusobno. Ne moram ni da objašnjavam zašto….
4. Nikad ih neću tući. Prosto neću. Do sad nisam imala ništa protiv “ ćuške“ u situacijama kada je ugrožena bezbednost deteta a ono to ne shvata ili kad ono dira drugog…ali nadam se da ćemo to izbeći. Daćce naša deca učiti kroz nase primere. U svakom slučaju, neće biti batina.
5. Pomagaću svojoj deci ali neću obavljati i stvari umesto njih. Želim da moja deca budu samostalna i da se oslanjaju na sopstvene snage. Želim da odgajim ljude sposobne za samostalni život.
6. Pustiću ih da donose sopstvene odluke i neću dozvoliti da se oslanjaju samo na naša mišljenja. Neka su te odluke pogrešne, moraju da nauče da misle svojom glavom i da preuzimaju odgovornost.
7. Usadiću im veru u sebe i jako samopouzdanje. Da bi čvrsto stajali na zemlji i da bi bili stabilne i srećne osobe moraju da imaju optimizam u sebi i veru u sebe.
8. Neću očekivati od njih ono što i mi sami ne ispunjavamo. Na primer, volimo ponekad da jedemo ispred tv-a…samim tim, ne možemo ni njima to uvek da branimo.
9. Želim da moja deca budu svestrana. Da podjednako vole i pozorište i sport. Da znaju mnogo o raznim stvarima. Da se ne uznemiravaju zbog ocene. Da uče ono što oni žele i što ih ispunjava. Da biraju svoj put sama.
10. Provodiću mnogo vremena sa njima. Igraću se sa njima. Čitati bajke pred spavanje. Igraću fudbal i praviti im lutkarske predstave. Neću da perem sudove kad me traže. Neću ništa drugo da radim kad me zovu da budem sa njima.
11. Neću propustiti nijednu utakmicu ili školsku predstavu. Neću, jer ne postoji ništa bitnije na svetu od toga.
12. Naučiću ih da rade sa osmehom. Da imaju radne navike. Da počiste za sobom. Da im nije teško ništa od kućnih poslova. Da džeparac nekad treba i da se zaradi. Da dečak treba da zna i da skuva ručak ( ili napravi sendvič dok je manji :))) ),da treba da zna da upali veš mašinu. Devojčica da zna da promeni točak na autu kad poraste, ili da promeni sijalicu,osigurač…
13. Trudiću se da budem strpljiva. Stabilna. Mirna. Čak i kad mi nije do toga. Moja deca uče od mene, ja sam im najveći primer. I zato moram da budem pribrana.
14. Voleću njihovog tatu kao i sada. Kao i prvog dana. Ljubiću ga i grliti pred njima jer nema ništa lepše za njih nego kad se mama i tata vole.
15. Želim da jednog dana budu zreli i čestiti ljudi. Ostvareni i srećni. Želim da mi kažu: hvala ti mama! Radila si najbolje sto si umela i uradila si dobar posao!
Da, želim da im budem najbolja majka na svetu! Da budu srećni i zadovoljni. Neću uvek uspeti da održim red, neću uvek uspeti da budem smirena, grešićemo i mi i oni…ali trudiću se svim silama da ispunim sve od navedenog. Daću najbolje od sebe da njima bude dobro. Voleću ih najviše na svetu!
Komentari 0