Baloni od sapunice

Užasno sam samokritična i to je moja najveća boljka pa samo savršeno smatram dovoljno dobrim. Otkako sam postala majka to je uzelo maha pa je potpuno očekivano za mene da se rasplačem za sitnicu ako je u vezi dece! Tako sam se opet nešto kritikovala, razmišljala, dosta i psovala u sebi i slično. Da deca ne bi primetila moju nervozu ( a sigurno su je osetili) trudila sam se da budem vesela i igrala sam se sa njima.

U jednom trenutku sam počela da pravim balone od sapunice. Bili su oduševljeni a posebno se beba iz kolica radovala, mlatila je rukama i cičala. Sin je sedeo na dvosedu i s osmehom posmatrao kako ja razbijam balone ali kad su se baloni približili njemu uplašio se. Videla sam taj grč na njegovom licu i onda sam duvala balončiće u drugu stranu i kobajagi ih još jače razbijala. On me je posmatrao nekoliko trenutaka a onda me je oduševio- on je ustao i rešio da se BORI!!! Skupio je hrabrost da se suprotstavi svom strahu- za dete od dve godine to je velika stvar koji god da je strah u pitanju!

Njegovo prvo približavanje balončićima je još uvek uz uplašeni izraz lica ali odlučan u svojoj nameri, razbio je jedan balon i video da to nije ništa strašno. Drugo prilaženje je već smelije iako još uvek malo uplašen. Treći put, četvrti, peti se već oslobađa i razbija nekoliko balona odjednom, šesti put smeje se i diže i noge kako bi kobajagi šutnuo balon i sve sa osmehom. Uspeo je, pobedio je strah!

Usudio se da se pokrene i zato je uspeo! Neverovatno stvar za dvogodišnje dete!
Gledajući tu jednostavnu igru shvatila sam da se u njoj nalazi univerzalna istina- ako sediš i ne činiš ništa baloni će ići pravo na tebe i upašće ti sapunica u oči ali ako se usudiš i suprotstaviš onda možeš sve balone da razbiješ i da pobediš.
Baloni su problemi i teškoće u životu. Ako se borimo sa njima ojačaćemo i moći ćemo da ih pobedimo. Baloni su i naše negativne emocije. Moramo ustati protiv njih i aktivno i sa osmehom ih svaku probušiti.

Dok se moj sin borio protiv balona od sapunice osetila sam kako me jedna po jedna negativna emocija napušta. Svakim bušenjem jednog balona i meni bi se probušila jedna nervoza, briga, strah. Svojom snagom je lečio moje slabosti.
I shvatila sam- biće još dana sa balonima od sapunice. Biće još nervoznih i stresnih dana. I to je ok! Iz negativnog prelazim u pozitivno i to je proces. Ali rešenje je samo u meni- hoću li sedeti i dozvoliti da mi sapunica ide u oči ili ću ustati i probušiti balone?

Ako može dvogodišnje dete mogu i ja!