Foto: flickr
● Pažljivo pregledajte mesto na plaži gde ćete da se smestite
Iako postoje radnici zaduženi za održavanje plaže, moguće je da u pesku (ili šljunku) zaostane neki oštar predmet, koji može da vam zagorča boravak na plaži – zarđali zatvarači flaša (sa oštrim ivicama), komadi stakla, metalni delovi ležaljki i slične «sitnice»… Obavezno pregledajte «parče» plaže na kojem ste se smestili, jer će dete tuda da prođe sto puta u toku dana.
- Pregledajte plićak u kome će dete da se brčka
Kada odaberete peščanu plažu, ili sa sitnim šljunkom – pogodnu za malu decu, prvo vi uđite u plićak. Dobro ga «pregazite» i pogledajte da li ima oštrog kamenja koje može da povredi nežni dečji taban.
- Ne dajte deci da bacaju kamenje u vodu na plaži
To može da bude veoma neprijatno, ali i opasno. Povrede od kamena su, po pravilu, neprijatne i često traže «šivenje». Zato ovu opasnu, ali deci neverovatno zanimljivu igru, ostavite za divlje plaže, gde nema kupača.
- Proverite da li ima ježeva
Morski jež voli čiste, kamenite plaže – a one su, po pravilu, najlepše, i na njima nema gužve. Ako vam baš takva plaža zapadne za oko, imate dve opcije: ili da ronjenjem pažljivo povadite ježeve koji se nalaze na mestu gde će dete da pliva, ili da obujete detetu sandale koje će da spreče povređivanje.
Ipak, ako dođe do povrede (to se obično desi starijoj deci, koja vole da istražuju) – nemojte nekom iglom da vadite komadiće ježeve bodlje. Ukoliko imate finu pincetu, probajte da nežno (ali odlučno) izvadite ježevu iglicu. U slučaju da nemate pincetu, ili ne možete da pomognete detetu, povedite ga do najbliže ambulante. Ako je ambulanta daleko, izvadite iz putne apoteke povidon jod, premažite mesto povrede i ostavite da se osuši. Ne dajte detetu da gazi na povređeni deo tabana. Potom potražite lekarsku pomoć.
- A morska trava?
Većina morskih trava ne spada u opasna «morska bića». Naime pod morskom travom podrazumevaju se razne vreste višećelijskih (golim okom vidljivih) algi, koje jesu biljke i sve koje su u Jadranu su bezopasne.
Vlasulja nije morska trava. Vlasulja ili morska sasa je primitivna životinja srodnik meduze(zajedno spadaju u tip Cnidaria ili ti žarnjaka), te su im i otrovi slični. Nije celo telo životinje otrovno, već samo pipci na kojema su žarne ćelije. Dakle meduzu možete dodirivati po klobuku i neće vam ništa biti, a vlasulju po onom valjkastom delu kojim je pričvršćenma za podlogu (liči na dršku ili stablo). Kada oseti opasnost vlasulja se skvrči, uvuče pipke, pa tada liči na neku skoro loptastu izraslinu na steni ili drugoj podlozi i tada je slobodno možete dirati.
Ukoliko se dogodi neprijatnost sa vlasuljom na većoj površini kože, treba čistom vodom isprati mesto kontakta, ostaviti da se osuši, a potom eventualno namazati kremu koja sadrži kortikosteroid (može i mast koja sadrži i antibiotik i kortikosteroid). To će da ublaži neprijatni osećaj pečenja i svraba, mada će većina dece da «preživi» i bez ovih masti. Ako se tegobe nastave, a «opečeno mesto» još više otekne, detetu treba dati antihistaminik (lek protiv alergije). Retko je potrebna lekarska pomoć. Ali, ako se stanje deteta ne popravlja posle par sati od datog leka – potražite lekara, ili se telefonski posavetujte sa vašim pedijatrom.
– Neprijatni susreti sa meduzama
Nisu retke u toplim morima, a kontakt sa njima je prilično neprijatan. Na koži se formira lokalna reakcija u vidu crvenila, otoka koji je praćen peckanjem i svrabom. Obično se obrisi meduze vide na koži, a nije redak bol koji se javlja nekoliko sati posle kontakta.
Postoje preparati koji sadrže lokalni anestetik i antihistaminik i preporučuju se za lečenje ovih promena. Kod nas se teže nalaze, mada ih ima po apotekama u primorskim gradovima.
Kod izraženih reakcija je potreban sirup antihistaminika, koji se obično daje dva do tri dana. Teže reakcije su moguće, ali su veoma retke.
Komentari 0