Montesori od početka: Spavanje

Foto: Davidclow

Spavanje nije  kontinuirano stanje; ono se javlja u ciklusima, a svaki od njih ima svoju funkciju u obnavljanju energije i održavanju zdravlja. Tokom noći doživljavamo nekoliko devedesetominutnih ciklusa sna, svaki praćen kratkom REM fazom, fazom ubrzanih pokreta očiju. Svaki devedesetominutni ciklus sna sastoji se od četiri faze.

Treća i četvrta faza ovih ciklusa nazivaju se „delta snom“, ili dubokim snom. One su važne za dve značajne oblasti koje se odnose naročito na malu decu. Tokom delta sna, telo dobija gotovo polovinu svoje dnevne doze ljudskog hormona rasta (HGH). On podstiče rast, održavanje i popravljanje mišića. Popravljanjem telesnih tkiva i skladištenjem energije, možemo se oporaviti od stresa prethodnog dana. Obratno, gubitak delta sna rezultira oslabljenim mišićnim tkivom. Ovo je važno jer što više mišića imamo, sagorevamo više masnoća. Mišići, dakle, služe da održe energiju našeg metabolizma. Stoga, ukoliko nam je uskraćen san, bolje je da ne ustanemo rano da bismo otišli u salu na vežbanje. Delta san je takođe važan za decu i  zbog njegove veze sa imunim sistemom. Gubitak delta sna rezultira time da telo proizvodi manje prirodnih NK ćelija[1] za borbu protiv infekcija i velikih bolesti. Takođe umanjuje aktivnost postojećih T ćelija i interleukina u signalizaciji imunološkom sistemu da odgovori na infekciju.

Najviše snova imamo u REM fazi spavanja i čini se da ona ima različitu funkciju od bilo koje od četiri faze zaokruženog devedesetominutnog ciklusa sna. Tokom REM sna mozak je veoma aktivan. Zapravo, ova aktivnost moždanih talasa oponaša budno stanje. Ako je delta san perod obnavljanja i oporavljanja, REM san je vreme za pojačan dotok krvi u oblasti mozga koje pokrivaju pamćenje i osećanja. Izgleda da se rešavanje problema i klasifikovanje doživljaja dešava u to vreme. To može biti razlog zašto ograničavanje REM sna rezultira osećajem mentalne tuposti. Periodi REM sna produžavaju se tokom noći, a najduži se javlja u poslednjem satu. Stoga nas spavanje samo šest do sedam sati noću uskraćuje za poslednji, i moguće najproduktivniji period REM sna.

Malo smo se detaljnije pozabavile opisom doprinosa i uloge spavanja u zdravom životu, zato što je san u središtu dobrobiti deteta. Jasno je da je od suštinskog značaja da beba nauči da bude samostalna u spavanju, što je sastavni deo vođenja računa o sebi. Od početka, cilj roditeljā je da nauče svoje dete kako da se samo uspava i da spava samo, kao pripremu za doživotno dobar san. Paralelan ovom cilju je cilj da se bebi pruži pomoć da, tokom procesa rasta, postepeno prihvata svoju ulogu u učestvovanju i saradnji u porodičnom životu. Baš kao što treba da spava dobro zarad sebe same, vremenom mora da nauči i da ne ometa druge članove porodice kada spavaju.

Koliko je sna potrebno za dobro zdravlje? Iako postoje individualne razlike, novorođenčadi je obično potrebno šesnaest do osamnaest sati dnevno. Sa otprilike tri i po meseca, broj se spušta na četrnaest do petnaest sati, a veći deo tih sati zasigurno se  dešava noću do uzrasta od dva do dva i po meseca. Do šestog meseca, beba spava cele noći sa dva dnevna spavanja. Prepodnevno spavanje ima jaču aktivnost REM sna. Popodnevno spavanje predstavlja tiši period. Do vremena kada dete napuni dve godine, REM san zauzima dvadeset do dvadeset pet posto njegovog ukupnog sna. Količina ostaje relativno konstantna tokom ostatka njegovog života. Između druge i pete godine, detetu je potrebno dvanaest sati sna noću sa jednim popodnevnim spavanjem ili perodom odmora.

Gotovo je sigurno da će u nekom trenutku između prve i druge godine vaše dete praviti probleme oko odlaska na spavanje. Tim pitanjem kako odgovoriti na ovu situaciju bavićemo se kasnije u ovom delu poglavlja. Sada želimo da napomenemo da je važno znati da skraćivanje dnevnog spavanja deci ne pomaže da bolje spavaju noću. Obratno, ovakva praksa dovodi do preteranog umora i nervoze, pa im je još teže da se opuste za dobar san preko noći. Deca starija od tri godine uglavnom ne bi trebalo da spavaju više od sat  tokom popodnevnog odmora. Duže spavanje moglo bi da utiče na njihov danonoćni ritam sna. Petogodišnjacima obično nije potrebno da spavaju, ali je bitno da u nekom trenutku tokom popodneva imaju jedan sat spokojnog vremena.

Deca uzrasta od šest do devet godina trebalo bi da spavaju deset sati noću. U uzrastu od desete do dvanaeste godine, oni su u fazi optimalne energije i zdravlja i obično im je potrebno samo osam do deset sati sna. Sa dvanaest do petnaest godina, ponovo ulaze u veoma ranjiv i osetljiv period sličan onom u prve tri godine života. Ponovo im je potrebno čak deset do dvanaest sati spavanja. Takođe imaju velike koristi od povremenih desetominutnih ili dvadesetominutnih perioda odmora, pa čak i dremke, tokom dana. Odraslima je, kao što smo pomenuli, potrebno redovnih osam sati sna, mada nekim odraslim osobama može biti potrebno čak devet sati, dok drugima može trebati nešto manje od osam sati sna.