Anemija u dečjem uzrastu je češća nego što se misli. U razvijenim zemljama, od malokrvnosti pati svako deseto dete uzrasta do dve godine. U zemljama u razvoju, u koje spada i Srbija, od anemije pati čak 40 odsto dece uzrasta do pet godina.
O najčešćim uzrocima anemije kod dece i o načinima lečenja razgovarali smo saprimarijusom dr Borisom Kovačevićem, upravnikom Dečje bolnice Kliničko-bolničkog centra „Zemun“.
„Najčešći uzrok anemije kod dece je deficit gvožđa. Ovaj tip anemije stručno se naziva sideropenijska anemija (u ‘prevodu’ – malokrvnost izazvana smanjenim ugrađivanjem gvožđa u eritrocite) i to je problem koji je prisutan kod oko dve milijarde ljudi. U razvijenim zemljama ovaj problem ima 3 do 5 odsto dece uzrasta do dve godine, a u zemljama u razvoju, u koje spada i Srbija, sideropenijska anemija beleži se kod 40 odsto dece uzrasta do 5 godina. To znači da gotovo svako drugo dete mlađe od pet godina u nekom trenutku pati od nedostatka gvožđa. Anemija je, dakle, frekventan problem, i zdravstveni i socio-ekonomski“, kaže dr Kovačević za Mondo.
Deficit gvožđa ne znači samo anemiju, gvožđe je neophodno i za sistemske funkcije u organizmu, pa nedostatak ovog mikronutrijenta može dovesti i do poremećaja u funkcionisanju drugih organa.
„Oko dve trećine ukupne količine gvožđa u organizmu vezano je za hemoglobin. Preostala trećina deponuje se u jetri, slezini, limfnim čvorovima… Gvožđe je od presudne važnosti za transport kiseonika, ali ono ima ulogu i u enzimskim procesima u organizmu, u radu jetre, sintezi mijelina, funkcionisanju neurotransmitera. Kad to sve uzmete u obzir, jasno je zašto je kod nedostatka gvožđa takva klinička slika: deca su apatična, bezvoljna, pospana – uticaj na nervni sistem, smanjena je fizička aktivnost, niska je tolerancija na napor – zbog otežanog rada jetre, u na kraju imate i otežan rad srca i pluća zbog nedostatka kiseonika. Kod anemije, dakle, imate celokupnu patnju organizma izazvanu nedostatkom gvožđa„, objašnjava dr Kovačević.
Komentari 0