Proteza kad niknu „šestice“

Svako treće dete u Srbiji treba da nosi proteze, a čak 80 odsto našeg stanovništva ima ortodontske anomalije. Ovaj procenat se ne menja već decenijama, ali je za razliku od prethodnih generacija, danas, naročito među decom i tinejdžerima, moderno nositi proteze. Lepi, zubi „pod konac“ i estetika kao imperativ navodi tinejdžere da ispravljaju čak i najmanje nepravilnosti, što do pre nekoliko decenija nije bio slučaj.

U Klinici za ortopediju vilica Stomatološkog fakulteta mesečno se pregleda više od 170 novih pacijenata, a godišnje se napravi proteza za više od 2.000 dece!

– Po broju i vrsti anomalija ne razlikujemo se od svetske populacije, a za ovoliki procenat pacijenata kojima je neophodna proteza najviše su krivi genetika i loše navike, kao što su nežvakanje čvrste hrane, sisanje palca ili cucle – kaže u intervjuu za „Novosti“ docent dr Željko Milosavljević, upravnik Klinike.

* Koje anomalije najčešće ispravljate?

– To je takozvana teskoba, kada veličina zuba ne odgovara veličini vilice. U tome ulogu donekle ima veze evolucija, jer mi nasleđujemo veličinu zuba, ali kroz evoluciju se broj zuba smanjivao. Prvi ljudi su imali 40 zuba, a danas ih imamo 32. Pretpostavke su da ćemo jednog dana imati 20 zuba. Zbog neuklapanja zuba u postojeću veličinu vilice, dolazi do anomalija. Drugi razlog je i to što je vilica aparat stvoren da žvaće hranu, a sada nam se hrana prodaje pola sažvakana, nemamo tog impulsa za razvoj vilica, pa one ostaju manje razvijene.

* Koji je najkritičniji period u kom se javljaju te anomalije?

– To je period kad niču stalni zubi, od druge godine života do šeste godine, kad počinje smena. Tada je veoma bitno da dete žvaće čvrstu hranu kako bi se razvile vilice, pa da, kad krene smena stalnih zuba, oni imaju dovoljno mesta u vilici.

* Može li karijes na mlečnim zubima da bude uzrok anomalija?

– Može, ako se ne tretira na vreme. Ako se karijes iskomplikuje taj zub se gubi. Nezgodno je ako dete sa mlečnim zubima izgubi „četvorku“ ili „peticu“, jer „šestica“ koja još nije nikla, automatski ulazi u taj prostor i zubi se pomeraju.

* Koje anomalije se najčešće nasleđuju?

– Najviše se nasleđuju problemi sa odnosom gornje i donje vilice, odnosno pogrešan zagrižaj. To je obično slučaj kada je donja vilica povučena ka nazad, ili je pak, postavljena ka napred. To je već ozbiljna anomalija, jer u tom slučaju proteza služi samo kao priprema pred hiruršku intervenciju.

* Kada bi trebalo početi sa ispravljanjem nepravilnosti?

– Postoji tzv. preventivni deo gde se vežbicama, više igračkama nego protezama, može sprečiti ispoljavanje anomalija u punoj meri. Klasična, ortodontska terapija počinje kada niknu „šestice“ i kada se smene „jedinice“ i „dvojke“, znači u uzrastu od sedam do devet godina.

* Neki stručnjaci smatraju da treba sačekati da niknu svi stalni zubi, jer se tada tek mogu definitivno videti svi eventualni problemi?

– Dok je dete u najintenzivnijem rastu, pogotovu pred pubertet, posebnim, pokretnim aparatima možemo da preusmerimo rast vilice, da ne čekamo da se deformacija ispolji. Mi insistiramo na evropskom, a ne na američkom, modelu škole ortodnocije, gde se trudimo da u pravom trenutku reagujemo, i sprečimo dodatne komplikacije.

* Koliko u proseku traje lečenje protezama?

– Mobilna proteza se otprilike nosi maksimalno godinu dana, a fiksna najviše dve godine. Važno je uskladiti terapije, da se ne bi desilo da se napravi velika pauza između mobilne i fiksne proteze, jer se u tom vremenskom vakuumu anomalije ponovo mogu vratiti. Da bi efekat terapije ostao, i nakon završetka tretmana, proteze se nose još nekoliko meseci, samo noću, da bi se kost ponovo izgradila oko svih zuba, i da bi se stanje učvrstilo.

* Da li su providne folije zamena za klasične proteze?

– Još na fakultetu nemamo tu vrstu terapije, jer zahteva modernu kompjutersku tehnologiju, ali u toku je nabavka specijalnog softvera koji košta oko 40.000 evra. Time ćemo kompjuterski moći da planiramo postavljanje proteza, i smanjiti orgomnu potrošnju gipsa za uzradu modela. Kod izrade folija, najpre se kompjuterski zubi „pomeraju“ po milimetar, i snima svaki deo vilice. Na osnovu toga se izrađuje po šest do deset folija koje se menjaju na svakih mesec dana. Međutim, malo teže i ozbiljnije anomalije se na ovaj način ne mogu ispraviti a, uostalom, ovaj način lečenja je izuzetno skup i u svetu. Jedina prednost je što se folije ne vide na zubima, što je nekim pacijentima važno.

* Može li šta u bliskoj budućnosti u potpunosti da zameni proteze?

– Jedino nešto što može da se desi je u oblasti genetskog inženjeringa. Ako uspemo da definišemo gene koji su uzročnici anomalija, i ako na njih budemo mogli da delujemo tako da se ne ispolje, onda ćemo uspeti da izbegnemo ortodontski problem. Ono što bi moglo da smanji pritisak na ustanove i lekare jeste da se preventiva bolje sprovodi.

* Šta podrazumeva preventiva?

– Pre svega roditelji treba da navikavaju svoju decu da žvaću tvrdu hranu, i da se izbegnu loše navike poput sisanja palca ili laže. Generalno, smatra se da ako dete kod koga se pojavila neka od anomalija, do pete godine života eliminiše loše navike, doći će do spontanog vraćanja zuba u normalu. Problem će ostati ako dete ima genetsku predispoziciju za neku anomaliju, a još i lošu naviku poput sisanja prsta, što podstiče anomaliju da se ispolji u još težem obliku.