Trake drže kičmu u pravilnom položaju

LEKARI iz Sjedinjenih Američkih Država, pre četiri godine,počeli su da primenjuju novu metodu lečenja skolioze kod dece, nazivane – tethering. U pitanju je torakoskopska metoda kojom se hirurški rešava problem ovog deformiteta kičme, koju je posle Amerikanaca prvi primenio profesor doktor Ahmet Alanaj, specijalista ortopedije i traumatologije u „Acibadem Maslak“ bolnici u Istanbulu.

U intervjuu za „Večernje novosti“ doktor Alanaj objašnjava da je u hirurgiji napravljen veliki pomak u lečenju deformiteta kičme: postavljanje šina i šrafova više nije jedini hirurški metod za lečenje skolioze kod dece. Torakoskopski pristup mnogo je efikasniji. Ova metoda, o čijim specifičnostima je dr Alanaj govorio za naš list, još se ne primenjuje u Srbiji.

– Toraksopski metod podrazumeva postavljanje šrafova kroz grudni koš, u prednji deo kičme sa konveksne strane krivine – kaže dr Alanaj. – Na ove šrafove postavljaju se specijalne trake od poliestera koje se zatežu i koriguju krivinu. Spoljašnja, konveksna strana krivine posle ovog zahvata raste sporije u odnosu na konkavnu, unutrašnju krivinu i omogućava da se kičma ispravi i nastavi pravilan rast.

* Koje su prednosti „tethering“ metoda u odnosu na klasičnu hiruršku metodu?

– Pre svega nema velikog reza na leđima, zbog čega su roditelji, a i deca veoma zabrinuti kada je neophodno hirurški ispraviti ovaj deformitet. Specijalne trake od poliestera koje se postavljaju nisu fiksirane, omogućavaju dobru pokretljivost deteta, i nema šrafova, šipki i spojnica koje ga ograničavaju. Još jedna prednost „tethering“ pristupa je što on omogućava neometani rast kičme, dok fuzioni, klasični metod, kod nekih pacijenata mlađih od 12 godina može da zaustavi rast grudnog koša.

ZNACI DEFORMITETA

NA koje simptome posebno treba obratiti pažnju i posumnjati da dete ima skoliozu?
– Promene na kičmi su veoma vidljive. Ukoliko detetu jedno rame izgleda više nego drugo, ako je jedna strana struka zakrivljena i izgleda više ili je jedna strana leđa ispupčenija kada dete savije kičmu, to su jasni znakovi da dete ima skoliozu.

* Kako izgleda torakoskopska procedura ispravljanja kičme u ovom slučaju?

– Na grudnom košu ispod pazuha pravimo šest rezova, koji su veoma mali i posle kojih ostaju jedva vidljivi ožiljci. Tri reza su dužine jedan centimetar, dok su ostala tri dužine tri centimetra i kroz njih ubacujemo hirurške instrumente. Umesto krutih šipki koje se koriste kod fuzije, pacijentu stavljamo specijalne trake od poliestera koje omogućavaju da se dete posle kreće bez ikakvih ograničenja. Mali ožiljci koji ostaju mogu da se kod devojčica prekriju bikinijem ili brusthalterom tako da su skoro nevdiljivi.

* Može li da dođe do komplikacija prilikom ove torakoskopske procedure?

– Do sada nismo imali nekih velikih komplikacija i one su mnogo ređe nego kod standardne procedure, pa su infekcije i krvarenja svedeni na najmanju moguću meru. Dešava se da se kod nekih pacijenata posle procedure pojavi atelektazija, odnosno stanje kada određeni delovi pluća ostanu bez vazduha i to ometa normalno disanje. Ovo stanje se brzo leči i ne zahteva hospitalizaciju. Imali smo i slučajeve da kičma počne da se krivi u suprotnu stranu, ali i to se vrlo lako rešava. Potrebno je samo da ponovimo proceduru, presečemo problematične trake koje drže pršljenove i sve se vrati u normalu.

ODMAH MOŽE NA SPORT

KADA dete može da se vrati sportskim aktivnostima posle klasične procedure, a kada posle torakoskopske?
– Posle „tethering“ metode nema nikakvog ograničenja i dete može slobodno da se bavi sportskim aktivnostima. Kod primene fuzije, odnosno standardne procedure prva tri meseca posle operacije dete ne sme da trči i da se bavi bilo kojim sportom. Četvrtog meseca dete može polako da počne sa vežbanjem i plivanjem, a posle šest meseci dozvoljavamo igranje košarke i ekipnih sportova. Tek godinu dana posle klasične intervencije dete sme da se bavi kontaktnim sportovima, kao što su borilačke veštine, ragbi, hokej itd.

* U kom uzrastu je najbolje ispraviti kičmu ovom metodom?

– Operaciju bi trebalo uraditi kod dece koja su i dalje u razvoju i to između 10. i 14. godine. Jer kod njih možemo da predvidimo potencijalni rast, i zato je nije dobro raditi kod mlađih od 10 godina. Obično je kod devojčica najbolje da se ova metoda uradi u periodu pre prve menstruacije ili u toku jedne godine otkako je ona počela.

* Da li ova metoda može da se primeni kod iskrivljenosti kičme svakog stepena?

– Stepen iskrivljenosti kičme ne bi trebalo da bude veći od 62 ili 63 stepena, jer što je iskrivljenost manja procentualna uspešnost ove tehnike može da bude i stoprocentna. Dešava se da kičma posle ove porcedure ostane iskrivljena pet, 10 ili 15 stepeni, ali to je u veoma maloj meri vidljivo i ne ometa svakodnevno funkcionisanje deteta. Zato je to veoma važno da se dijagnoza što ranije uspostavi.

* Koliko traje oporavak u odnosu na klasičnu proceduru, da li je on brži?

– S obzirom na to da je ovaj metod manje invanzivan, pacijenti se i mnogo brže oporavljaju. Posle intervencije njihovo stanje se prati još četiri dana i onda idu kući. Pokazalo se da se dete u školu vraća već posle 11 dana, što nije slučaj kada je u pitanju klasična procedura, kod koje oporavak može da potraje i do dve nedelje.

Izvor: Novosti