Uslovi za razvoj govora
Za pravilan razvoj govora moraju biti ispunjeni određeni uslovi. Osnova za taj razvoj je zdrav nervni sistem sa intraktnim govornim centrima i nervnim vezama između njih, a čiji je zadatak nadzor i usklađivanje delovanja govornog aparata.
Osim toga, moraju biti pravilno i dobro razvijene i psihičke funkcije kao što su: pažnja, zapažanje, mišljenje i pamćenje sa slušnim pamćenjem.
Čula moraju biti razvijena, a govorni aparat zdrav. I na kraju, vrlo je bitan i pravilan i uzoran govor dečje okoline.
Početak govora je oko 15. meseca starosti. Obično devojčice progovore pre dečaka.
Među decom su, naravno, i individualne razlike koje su uslovljene izrazitijom dispozicijom za komunikaciju, boljim uzorima za govor, jačim pobudama za govornu aktivnost i većom spremnošću za slušanje i imitiranje.
Do 3. godine je govor oblikovan u grubim potezima. Dete izgovara većinu glasova i upotrebljava skoro sve vrste reči. Naučene reči već može povezati u kratke rečenice.
Prva godina
U prvoj godini imamo fazu koju zovemo „pripremni predfonetički period”. Ima više nivoa:
VRIŠTANjE (vokalizacija) – Svi glasovi koje beba proizvodi instinktivno su neopredeljeni, ali su slični samoglasnicima (vokalima). Ti glasovi su neka vrsta pripreme za kasniju izvedbu samoglasnika.
BRBLjANjE – Brbljanje je slučajno i refleksno. Ono je tek izraz dečjeg (ne)zadovoljstva.
TEPANjE – U drugoj polovici prve godine beba počinje ritmički ponavljati slogove.
EHOLALIJA – Eholalija je period kada dete počne oponašati govor odraslih. Ta pojava bitno utiče na dalji razvoj govora. Dete sluša govor okoline, razne šumove i zvukove i sve to pokušava imitirati mimikom i pokretima. To imitiranje je još uvek instinktivno, ali slušanjem i imitiranjem okoline, počne mu prelaziti u svest. Pred kraj prve godine jako se razvije detetovo slušno razumevanje i zato se popravi i njegovo razumevanje govora. Uticaj pozitivnih emocija jako utiče na razvoj sposobnosti razumevanja govora, a sve to doprinosi detetovom bržem celokupnom razvoju.
Period oblikovanja govora
Neka deca izgovore prvu reč već u osmom ili devetom mesecu; najviše dece u jedanaestom ili dvanaestom. To je proces usvajanja izraza koji su povezani sa najosnovnijim potrebama i osećajima deteta. Svaki izraz obeležava celokupnu situaciju. O prvoj reči govorimo kada je veza između reči i osobe ili predmeta logična. Prve reči označavaju misli ili rečenice, i zovemo ih „monoreme” (rečenica-reč). To je period kada dete zbog nedovoljno razvijenog slušnog centra ne može precizno reprodukovati reči. Razlog za to je što je motorički deo dečjeg govora slabije razvijen nego senzorički – dete razume puno više nego što može da kaže.
Period prvog govora počinje između 15. i 18. meseca starosti. To je vreme kada je dete već stabilnije i nije više toliko zaposleno hodanjem. Dete tada shvati da svaka reč ima tačno određeno značenje. Postane radoznalo. Pita: „Šta je to?” To pitanje uvek postavlja odraslima i time ih upozorava na svoju sve češću potrebu za govornim izražavanjem.
Pri kraju treće godine normalno razvijeno dete razlikuje sve glasove, čak i one koje samo još ne artikulira pravilno. Razume govor i samo govori, ali je očigledna razlika između shvatanja govora drugih i vlastite govorne aktivnosti.
Komentari 0