Foto: Pixabay
Razvoj mozga još intrauterino omogućava bebi da koristi šaku, zahvaljujući ultra zvuku možemo da vidimo kako još u maminom stomaku sisa palac I dodiruje svoje lice. Nakon rođenja beba ima refleksnih hvat, čvrsto stisne predmet ili prst koji joj stavimo na dlan. U prvim mesecima života pokreće čitavu ruku ali nema još uvek voljni hvat.
Između četvrtog I petog meseca po prvi put će svesno sa namerom uhvatiti ponuđenu igračku. Sa šest meseci će moći da prebaci igračku iz jedne ruke u drugu što je važna aktivnost za razvoj leve I desne hemisfere mozga.
Da bi beba razvijala svoje šake neophodno je da joj dajemo predmete koji će tome pomagati I sklonimo one koji ne služe svrsi I time doprinesemo razvoju koncentracije I inteligencije deteta. Jer samo ako može nove informacije da poveže sa prethodnim znanjem dolaziće do novih otkrića.
Beba ispituje predmete prvo dodirom, stavljanjem u usta I na kraju vidom, posmatranjem I tako uči o svetu oko sebe. Manipulisanje predmetima omogućava razvoj koordinacije oko-ruka. Šaka se dalje razvija I dete ovladava nizom novih hvatova. Ako sve dobro protekne do 18 meseci, rana faza razvoja šake I mozga je završena. Zbog nedovoljno vremena I nepoznavanja zakonitosti razvoja funkcije šake, ona se ne razvije u potpunosti I na pravi način.
Između dvanaest I petnaest meseci dete pored toga što uči, počinje da traži I da radi. Kada otvaraju I zatvaraju fioke, prazne ih I vraćaju stvari unutra, svlače se I oblače, sipaju vodu u čašu, pesak u koficu I prosipaju, oni tada ne istražuju već ozbiljno to rade. Na žalost ovo odrasli ne prepoznaju I kako to zahteva njihovo vreme, nemaju ga dovoljno da se deca svuku I obuku pa to rade umesto njih ili moraju da čiste za detetom umesto da mu pokažu kako da obriše vodu koja se prosula na pod, jednostavno mu uskraćuju mogućnost da radi.
Aktivnosti svakodnevnog života koje dete od petnaest meseci ima u kući pomažu da razvije različite veštine koje doprinose prilagodljivosti, preciznosti I prefinjenosti pokreta ali I razvija njegovu inteligenciju, produžava koncentraciju I daje mu osećaj rasta njegovih sposobnosti. Uloga odraslih je da podstiču pokret kojim uopravlja mišljenje a ne samo mehanički pokret. Do ovih uvida je došla Marija Montesori I dizajnirala posebno Montesori okruženje sa materijalima koji omogućavaju da se ovaj cilj dostigne.
Razvoj grafomotorne sposobnosti započinje u uzrastu od 18 meseci i traje do polaska u školu kada mogu da se uoče problemi ako postoje. Dete drži olovku sa godinu dana i oponaša šaranje po papiru. Knjige lista prvo tako što okreće po nekoliko listova odjednom da bi sa dve godine listalo list po list, kada počinje da drži olovku palcem, kažiprstom i srednjim prstom i oponaša povlačenje vertikalne linije. Sa dve ipo godine rado se igra olovkom i papirom, povlači vertikale, horizontale i ume da precrta krug.
Pored aktivnosti koje su direktno usmerene na korišćenje olovke sve ostalo što dete radi rukama doprinosi razvoju grafomotorike:
- hvatanje, držanje i ispuštanje predmeta
- prebacivanje iz ruke u ruku, ređanje kocki
- hvatanje sitnih predmeta čime se razvija pincetni hvat
- držanje kašike i samostalno hranjenje, korišćenje viljuške
- svlačenje i oblačenje odeće i obuće
Postovanje, imam pitanje za Vas, u stvari Vase misljenje. Imam unukicu od 18 meseci, jos uvek ne zove mama i tata, ne ume da kaze papa nezainteresovana je za igracke, ako pokusamo nesto da je naucimo postaje placljiva i histericna. Molimo Vas da nas usmerite sta da radimo ! Hvala unapred.
Dobro bi bilo sa dete pogleda defektolog.
Molimo vas da ubuduće za pitanja pedijatru umesto comentara koristite nas portal, opciju Pitajte pedijatra http://www.mojpedijatar.co.rs/pitajte-pedijatra/