Sada su svi odlični đaci: Članovi kluba pred trening KK Šuter, Foto: Petar Dimitrijević
Milan Vujičić (33) mogao je da bira svoj životni i profesionalni put kao trener sa FIBA licencom, višegodišnjim trenerskim iskustvom na američkim koledžima i stabilnim finansijama.
Ipak, odlučio je da se u avgustu ove godine vrati u Sremčicu, predgrađe Beograda, gde je odrastao, i stvori Košarkaški klub Šuter. Iznenađujuće, sport je sekundaran, a životna škola primarna.
– Pre 13 godina otvorio sam ovaj klub u Sremčici, ali sam ga napustio 2005. kako bih otišao u Sjedinjene Američke Države da studiram i radim. Rešio sam da se vratim i aktiviram klub. Sada imamo oko 50 dečaka uzrasta od pet do 16 godina, uglavnom nekadašnju problematičnu decu i iz siromašnih porodica. Sada su to sve momci za primer, iskorenio sam psovke, nezaobilazno „brate“, nemaju kečeve i ne piju – počinje priču Vujičić.
Ipak, kako se možda čini iz prvih nekoliko rečenica, nije sve tako bajno i sjajno, a ono što najviše zbunjuje je šta pokrene čoveka da se upusti u veliki izazov koji nose brojne prepreke.
KK Šuter, Foto: Petar Dimitrijević
– Ja sam ponavljao razred u srednjoj školi, a sada spremam doktorat na univerzitetu u Alabami. Sa celom porodicom sam se posvađao jer živim kao podstanar, a trebalo je da izgradim kuću, pošto uskoro treba da dobijem i drugo dete. Svi mi kažu da sam lud. Taj novac sam namenio da izgradim halu za košarku, jer sada treniramo u školskoj sali koja je manja od standardnog terena, a i papreno naplaćuju termine. Imam svoju teretanu gde vežbaju, u okviru koje je prostorija za učenje. Sve što zaradim od članarina u teretani dajem za klub, ali i iz svog džepa, niko nam ne pomaže – ističe otac maloletne ćerke, sa kojom provodi manje vremena nego sa članovima kluba.
Naravno, nisu svi koji treniraju bili problematični, ima i odličnih učenika, ali i dečaka koji moraju da rade na građevini već sa 16 godina.
– Mojim klincima prezentujem da bez škole nema ništa. Ne pričam im bajke da će biti vrhunski košarkaši. Ne biste verovali kakvi su bili u početku, dolazili su sa opasnim psima na treninge, pili pivo u kafićima, a nisu ni blizu punoletstva. Sa nama sada trenira navijač Crvene zvezde koji se stalno tukao sa pristalicama Partizana. Naučio sam ih manirima, pravopisu, persiranju i komuniciram sa njihovim razrednim starešinama, pa ih kaznim ako dobiju keca. Ima tu i mnogo tužnih priča, dece koja spavaju tri sata jer rade noćnu smenu na građevini sa samo 16 godina, ali stižu i u školu i na trening – objašnjava miljenik cele Sremčice.
Članarina u KK Šuter je 3.000 dinara, ali se deci iz finansijski ugroženih porodica ne naplaćuje.
– Jednog dečaka smo zaposlili u teretani na info pultu da ne bi morao da se smrzava radeći za 150 dinara na sat i izdržava višečlanu porodicu. Dok je na pultu, uči i tako popravlja ocene, a mi mu dajemo platu. Dolazili su i sa pocepanim patikama i čarapama, pa su nam ljudi dobre volje slali opremu – zaokružuje priču Milan, koji je ne samo trener, već i član porodice svakog dečaka.
Više ne pijemo i kad nas nude
Svima je jasno da je Milan vrhunski pedagog, a ne samo trener. Osim toga, on je i frizer i kuvar. – Trener ima mašinicu kojom nas šiša da budemo uredni. Sprema nam večere. Naučio nas je da ne jedemo u pekari, a verovali ili ne, ja sam nekada bio debeo. Smršao sam 13 kilograma otkad sam u klubu. Na početku me je uhvatio da pijem i morao sam da trčim dva i po sata ili da se ne vraćam. Primera radi, toliko nas je promenio da i kada nam je dozvolio po čašu piva na krštenju mlađeg brata, mi nismo hteli – otkriva Luka (14).
Sve sam uložio u ove klince, a oni to bezuslovno vraćaju Iz prve ruke Milan prepričava sa čim se susretao preko okeana. – Ne biste verovali koliko su deca iz SAD uobražena, razmažena, nevaspitana… To me je motivisalo da uložim u ove klince. A oni mi bezuslovno vraćaju. Kada sam se selio, u roku od 10 minuta su se pojavili i pomogli mi. Kod jednog otvorenog terena gde treniramo skupljali su đubre i na proleće planiramo da očistimo celu Sremčicu. Ovim putem želim da im pokažem da je njihov trud zapažen – najavljuje velike planove Milan Vujičić.
Imao sam kečeve, sad idem na takmičenje
Kada se ekipa “Alo!” pojavila u terminu učenja, svi članovi su skočili kao opareni da se rukuju i pozdrave nas, a potom su počeli da hvale trenera.
– Nedavno smo bili u pozorištu, gledali smo predstavu „Buba u uhu“. Išli smo i na liturgiju, ali i na sajam sporta, gde smo igrali košarku. Od kada smo ovde, svi imamo mnogo bolje ocene. Ja sam imao kečeve, a sada sam naučio za peticu iz istorije i razredni me je pozvao na takmičenje. Uveliko se spremam, a nekada sam se tukao i pravio probleme – kaže 15-godišnji Uroš, kapiten tima i učenik tehničke škole.
Izvor: Alo
Komentari 0