Bolovanja zbog trudnoće skoro prepolovljena

Odsustva za posla zbog trudnoće, babinja i rađanja drastično su smanjena, gotovo prepolovljena – zbog ovoga je sa posla od januara do juna odustvovalo 32.416 žena, a u prvih šest meseci prošle godine čak 52.178! Da li ove godine „u redovima zaposlenih“ ima manje trudnica uopšte, ili samo manje onih čija se trudnoća smatra visokorizičnom, zbog čega moraju na bolovanje, lekari ne mogu da procene, ali su sa učešćem od 23,9 odsto trudnoća, rađanje i babinje i dalje ubedljivo najčešći razlog odsustva sa posla duže od 30 dana.

U prvih šest meseci lekarske komisije koje odobravaju bolovanja duža od 30 dana, za koja se naknada isplaćuje iz kase zdravstvenog osiguranja, prema evidenciji Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, imale su ukupno 135.867 poseta. To je za 4,6 odsto slučajeva bolovanja manje nego u prvoj polovini 2016. godine, ali su zdravstvenu kasu bolovanja ove godine „koštala“ više nego u prvoj polovini 2016.

– Na ime naknade zarade RFZO je osiguranicima privremeno sprečenim za rad duže od 30 dana u periodu od 1. januara do 30. juna isplatio skoro šest milijardi dinara. To je za 16,2 odsto više nego u istom periodu prošle godine, a u apsolutnom iznosu razlika je oko 833 miliona dinara – kažu u RFZO.

Najveći broj osiguranika bio je u prvoj polovini godine sprečen za rad zbog bolesti ili povrede van rada, njih 69,1 odsto, zatim zbog bolesti ili komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće (22,9 odsto), profesionalne bolesti ili povrede na radu (sedam odsto) i zbog nege bolesnog člana uže porodice (0,9 odsto).

Na bolovanja duža od 30 dana najčešće se išlo sa dijagnozom: trudnoća, rađanje i babinje (23,9 odsto), povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora (20 odsto), bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva (11,9 odsto), tumori 11 odsto, dok je sa dijagnozom bolesti krvotoka, koje su najčešći razlog umiranja u Srbiji, sa posla odsustvovalo 6,9 odsto onih koji su bili na bolovanju.

Lekari kažu da statistika potvrđuje upravo ono sa čime se svaki dan suočavaju u ordinacijama: bolesnih je mnogo, a i bolesti su, čini se, sve teže.

Po povredama i trovanju prednjače osiguranici iz Šapca i okoline i Sremske Mitrovice. Bolesti koštano-mišićnog sistema, ako je suditi po broju onih koji zbog njih idu na bolovanje, najčešće muče zaposlene iz Zaječara i Novog Pazara, dok su tumori najčešći u Valjevu i Pirotu.

LEŽANjE TANjI NOVČANIK

BOLOVANjA, potvrđuju lekari, odavno nisu socijalna kategorija u onoj meri kao kad su plate bile dobre, pa su zaposleni mogli sebi da priušte da idu na lažno bolovanje. Ako i ima „foliranja“ to su onda kraća bolovanja, ona do 30 dana, za koje naknadu isplaćuju poslodavci. Inače, bolovanje se i te kako oseti, jer se za vreme odsustva sa posla isplaćuje naknada u visini 65 odsto plate.

– Sad je situacija toliko drugačija da ljudi i kad bi trebalo da odleže neće da otvaraju bolovanje, nego iskoriste nekoliko dana od odmora, ali činjenica je da kao lekar ne mogu da se oglušim o to ako neko kaže da se ne oseća sposobnim za posao, i da mu otvorim kratko bolovanje – priča izabrani lekar iz Doma zdravlja Stari grad.