Dete na zimovanju

Prvo, čisti planinski vazduh je odličan „čistač“ pluća koja su u gradovima izložena brojnim štetnim agensima koji svakim udahom ulaze u detetov organizam.

Planinako sunce u kombinaciji sa čistim vazduhom je odličan stimulator apetita, ali i dovodi do jačanja odbrambenog sistema deteta. Mikroorganiszmi – prouzrokovači infekcija (bakterije i virusi) nisu ljubitelji planinskog sunca i vazduha, pa ih je neuporedivo manje nego u gradu.

Nadmorska visina uslovljava razređen vazduh koji, posle određenog vremena, dovodi do povećanja broja crvenih krvnih zrnaca. Deci sa pojedinim vrstama alergije (na grinje na primer) prija boravak na planini. Zaista je dugačak spisak povoljnih efekata zimovanja, ali potsoje i zamke koje mogu pokvariti zadovoljstvo.

• Koja deca mogu na planinu

Odgovor je jednostavan – svakom detetu prija boravak na planini. Ipak, mora se imati u vidu da je u planinskim uslovima zima daleko jača, pa je neophodna adekvatna priprema dece.

Za decu u prvim mesecima života se ne preporučuje odlazak na „surove“ planine (sa nadmorskom visinom preko 1000 metara), a ako se roditelji ipak odluče na zimovanje sa bebom treba odabrati centar u kome postoji adekvatna medicinska služba.

• Koliko dugo ostati

Svaki dan na planini je veliki dobitak za dete. Ipak, manje od sedam dana boravka nije adekvatan odmor. Idealno je boraviti deset do petnaest dana jer se tada zaista može „popraviti“ krvna slika, a i drugi blagotvorni efekti zimovanja imaju puni efekat.

• Kada dete može na skije

U planinskim zemljama sa dugom skijaškom tradicijom deca poćinju da skijaju već u drugoj godini života.

Ipak, ne preporučuje se početak „pravog“  skijanja pre ulaska u četvrtu godinu života. I tada treba biti obazriv, neophodno je nabaviti kvalitetnu opremu, pre svega dobre skijaške cipele i vezove za skije. „Taman“ cipele i dobri, podmazani vezovi su preduslov bezbednog skijanja. Ako tata i mama nisu iskusni skijaši, najbolje je dete upisati u ski školicu gde će prvi skijaški „koraci“ biti najpravilniji. Naravno, ne trba forsirati dete, ako mu skijanje nije po volji tu je klisko ili sanke. Dete će se udaljiti od skijanja ako ga terata da proskija „na silu“.

• Šta poneti od lekova – zimska apoteka

Na svaki put, a pogotovo na zimovanje mame i tate treba da ponesu nekoliko osnovnih lekova.

Ø  Prvi na listi su svakako lekovi za obaranje povišene telesne temperature (paracetamol ili ibuprofen) u sirupu ili kao supozitorije (čepići).

Ø  Treba poneti neki od lekova protiv alergije – antihistaminske sirupe: loratadin (Claritine, Pressing) ili neki od novijih (Aerius). Antihistaminike u obliku masti treba izbegavati.

Ø  U zimsku treba staviti i kapi za nos za decu, a poželjno je poneti i neki antibiotikski sirup širokog spektra.

Ø  Nije loše poneti antibiotik koji ne treba samoinicijativno „uključivati“, ali će doktoru koji pregleda dete na planini biti lakše ako mama ima spreman antibiotski sirup. Idealno je imati antibiotik koje je dete već koristilo jer se tako smanjuje verovatnoća od eventualnih alergija na lek.

Sve ovo staje u manju torbu, a može biti od velike pomoći, pogotovo ako se ima u vidu činjenica da nije uvek lako doći do leka na planini. Pre polaska se treba posavetovati sa pedijatrom o načinu eventualne upotrebe ponetih lekova.

Ako dete ima neki hronični problem treb imati lekove koje dete inače uzima kod kuće.

Da bi lekovi ostali neupotrebljeni na zimovanju treba poštovati nekoliko praktičnih saveta za bezbedno zimovanje:

Ø  Nekoliko dana pre zimovanja poštedite dete kontakta sa prehlađenim osobama. Mudro je ostaviti dete kući nekoliko dana pred put da dete ne „ponese“ neki od brojnih zimskih virusa na planinu.

Ø  Treba znati da je prvih par dana oravka na planinskoj zimi jedna vrsta šoka za dete. Zato dete mora dobro da se utopli, kapa je obavezni rekvizit, a treba obući odelo od nepromočivog materijala. Od velikog značaja su kvalitetne rukavice i obuća, jer su prstići na rukama i nogama (uz nosić i uši) najpodložniji promrzlinama.

Ø  Detetu ne treba ograničavati aktivnost, ali treba motriti na prve znake umora. Tada nikako ne ostavljati dete da se „hladi“ napolju, već je potrebno otići u sobu, presvući dete, ponuditi ga da jede ili pije. Kraći odmor na snegu je dozvoljen, ali je tada najbolje svratiti na topao čaj u neki od brojnih planinskih kafića.

Ø  Čuvajte se planinskog sunca – može biti veoma opasno. Razređen planinski vazduh propušta više ultraljubičastih zrakova, a niska spoljna temperatura stvara lažni osećaj da se ne može „izgoreti“ na suncu. Dovoljno je nekoliko sati planinskog sunca da pocrvene izloženi delovi kože. Nežno dečje lice, pogotovo nosić, je veoma osetljivo, pa je neophodno koristiti kreme za sunce sa zaštitinim faktorom. Što veći zaštitni faktor to bolje za dete, a izbor krema je veliki, treba da bude bar 30! Najbolje je koristiti kreme istog proizvođača čije kreme koriste deca u uobičajenoj nezi kože jer se time smanjuje mogućnost razvoja alergije. Nikako ne zaboraviti usne koje se mažu posebnim kremama sa visokim zaštitnim faktorom. Kada je moguće deca treba da nose zaštitne naočare sa zatamljenim staklima koja smanjuju prodor ultraljubičastih zraka u oči. Sneg odbija sunčevu svetlost, pa da deca ne bi žmirkala (što zamara oči) obezbedite im dobr zaštitne naočare.

Ø  U svim većim skijaškim centrima postoji ski-info, mogućnost da se pre izlaska na sneg sazna kolika je spoljna temperatura, ima li vetra i kakva je vremenska prognoza za nastpajući dan. Ako je veoma hladno i vetrovito uzdržite se od izlaska, animirajte dete u sobi ili hotelu i sačekajte lepše vreme. Bolje izgubiti jedan dan snega nego do kraja zimovanja lečiti promrzline.

Ø  Pažljivo motrite na dete, ne dozvolite preterano udaljavanje. Ako koristite ski liftove uvek budite sa detetom, a ako skijate zajedno striktno poštujte signalizaciju na stazama. Držite se blagih staza, a ako ste odličan skijaš i volite strmine skijajte sami. Ne čekajte poslednju „žicu“ sa detetom i izbegavajte staze koje su daleko od mesta boravka

Ø  U slučaju težeg pada i eventualne povrede deteta obratite se gorskoj službi spasavanja koju čine edukovani ljudi sposobni da ukažu prvu pomoć i da na najbolji način transportuju povređeno dete do lekara.

Nekada se, i pored predostrožnosti, ipak dete razboli na planini. Tada, iako se najčešće radi o prolaznoj kijavici poštedite dete dužeg boravka na snegu. Iskusne mame i tate znaju da se bore sa uobičajenim zimskim prehladama, a u slučaju veoma viskoe temperature i kašlja treba konsultovati lekara.