Pomozite detetu da se privikne na vrtić: Saveti za zabrinute mame

Polazak u vrtić ili jaslice velika je promena i stres kako za decu tako i za roditelje. Dete se suočava s novom sredinom, koja ne znači samo fizički nov prostor već i nove ljude i nove navike, drugačije od onih koje je imalo u roditeljskom domu. Roditelje, uz brigu kako će se njihov mališan snaći, muči hiljadu pitanja, kako sami treba da se ponašaju, šta smeju a šta ne smeju da rade kako bi detetu olakšali privikavanje na prvi kolektiv.

Adaptacija, kaže Nada Gartner, predstavnica za javnost Udruženja vaspitača Beograda, traje različito od deteta do deteta, a najčešće dve, tri nedelje.

ZA POČETAK POLA SATA

– Još pre nego što prvi put dovedu dete, roditelji mogu da mu pomognu da se lakše adaptira. To znači da prvo dođu u vrtić u koji su upisali dete i da se upoznaju s režimom života u njemu. Kada je doručak, ručak, kada se spava… Ukoliko taj dnevni raspored počnu da praktikuju kod kuće, polazak u vrtić će za dete biti manji šok – kaže Gartnerova.

Takođe je dobro i da u tom periodu decu, a naročito onu koja nemaju braće i sestara, navikavaju da se više druže s decom.

Poželjno je da prvih dana, jednu do dve nedelje, dete dolazi u vrtić na kraće vreme. Raspored dolaženja dogovara se s vaspitačem, ali prvog dana dete od jedne do tri godine obično ostaje pola sata, a potom sve duže i duže. Za decu od tri do šest godina trajanje boravka prvih dana može da bude i duže.

Preporučljivo je da dete počne da dolazi u vrtić u vreme igre, dok dolazak u vreme odmora treba ostaviti za kasnije, kada se ono bar donekle prilagodi na kolektiv.

Gartnerova savetuje da roditelji ne treba da žure s tim da im dete što pre u obdaništu ostaje po ceo dan.

– To pogotovu važi za decu do tri godine. Roditelji možda smatraju da je njihovo dete zadovoljno samim tim što je okruženo drugom decom. Međutim, treba da znaju da se oni u tom periodu mnogo radije igraju sami nego s drugom decom.

Zato psiholozi i preporučuju polazak u vrtić tek posle treće godine – kaže ona.

POZDRAVLJANJE NA PRAGU

Vrlo je važan jutarnji rastanak u jaslicama ili vrtiću.

– Roditelj treba da bude smiren. Ne sme da pokaže detetu da je zabrinut ili tužan što ga ostavlja, niti da pred njim zaplače. Emocije roditelja prenose se na dete i, ako vidi da je majka tužna, ono će se isto tako osećati – kaže naša sagovornica i navodi da treba naći pravu meru koliko dugo se pozdravljati s detetom.

Sa mališanom, pogotovu ako je jaslenog uzrasta, ne treba mnogo razgovarati, ali ni tutnuti ga samo u ruke vaspitačici i otići. Dete joj treba polako pružiti, pozdraviti se s njim smireno i lagano otići. Ni rastanak sa starijim se ne sme odgađati u nedogled. Dugo smirivanje deteta ili ponovno vraćanje nije dobro jer će dete tada da plače. I tada i ubuduće očekujući da se roditelj vrati.

– Po povratku iz vrtića dobro je što više vremena provoditi s detetom. Šetati, igrati se, pričati mu priče, maziti ga, pitati kako mu je bilo u vrtiću.

NEK SE ISPLAČE ODMAH

Svako dete na vrtić odreaguje na svoj način. Najčešće plaču, neka se upiške iako su to kod kuće prestala da rade, druga neće da jedu, treća da spavaju…

– Dešava se i da ne ispoljavaju nikakvu reakciju, ali se vidi da pate i te adaptacije su zapravo najteže. Kada je o plakanju reč, iskustvo pokazuje da je najbolje da se deca isplaču što pre, ali na to se ne može uticati. Sve zavisi od slučaja do slučaja – objašnjava naša sagovornica. Kaže i da se zaista retko dešava da se dete uopšte ne privikne na vrtić.

NEMA POVLAČENJA

Dešava se da roditelji koji imaju „baka-deka servis“, ili neko od njih trenutno ne radi, u periodu adaptacije dete prestanu da vode u vrtić ako ono tamo mnogo plače. Taj pristup nije dobar.

– Adaptacija ne treba da se prekida, jer se time detetu šalje poruka da, ako dovoljno plače i pravi scene, ne mora u školicu. S druge strane, ponovna adaptacija je mnogo teža i duže traje, pa i dete više pati – kaže Nada Gartner.