Zbog sve veće neaktivnosti, čak 50 odsto školaraca ima lošu poziciju trupa, koja vremenom dovodi do kifoze kičme. Bol u leđima ukazuje na mišićne probleme, ali su asimetrije trupa mnogo opasnije, zbog čega je važno na vreme uočiti izbočenja i asimetrije između ramena, struka i kukova.
Prema rečima ortopeda Budimira Ješića, načelnika muškog odeljenja na Istitutu za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“, zakrivljenje kičme veće od 10 stepeni zahteva fizikalnu terapiju i proceduru jačanja muskulature, 30 stepeni zahteva nošenje midera, dok je kod velikih zakrivljenja kičme operacija neophodna.
– Deca koja u periodu rasta najviše vremena provode sedeći, stvaraju nesklad između tela koje raste i mišića koji su slabi. Školska torba koja se nosi na jednom ramenu dovodi do dodatnog, refleksnog krivljenja, jer dete „beži“ od bola u ramenu na drugu stranu – upozorava dr Ješić.
* Koji znaci ukazuju na to da dete ima problem sa kičmom i da mu je potrebna pomoć ortopeda?
– Deca dolaze kod ortopeda zbog bolova ili zbog deformiteta kičmenog stuba koji primete roditelji ili nastavnici. Bol u vratu, leđima ili krstima najčešći je usled mišićnih problema, dok se skolioza i kifoza primećuju po asimetrijama trupa. Svaki roditelj treba da posmatra dete i primeti ukoliko mu je jedno rame podignuto, ili lopatice previše izbačene unazad. Trouglovi stasa, odnosno ramena, struk i kukovi, treba da budu simetrični. Ako je telo sa jedne strane zaravnjeno, a sa druge zaobljeno, znači da se radi o spondilozi. Adamsov test se radi tako što dete stoji i nagne se prema napred. Ako se na leđima vidi izbočenje sa jedne strane, to je znak asimetrije trupa, koja ukazuje na početak deformiteta.
* Sa kojim problemima i deformitetima kičme kod dece se najčešće susrećete?
– Više od 50 odsto dece ima posturalnu disfunkciju, odnosno loše držanje i poziciju trupa. To samo po sebi nije opasno, ali vremenom može da dovede do kifoze, osnosno krivljenja kičme i takozvanih „oblih leđa“. Ovaj deformitet je češći kod muškaraca i prepoznaje se po ramenima pognutim ka napred. U početnom stadijumu se može ispraviti, ali kasnije dolazi do promena na pršljenskim telima. Tada je ispravljanje otežano, samo u pojedinim slučajevima se postiže korišćenjem midera ili operacijom. Drugi najčešći deformitet je skolioza, odnosno uvrtanje kičmenog stuba i rotiranje u stranu. Ovaj problem je mnogo ozbiljniji i ako se ne leči u prvim stadijumima, može da se reši isključivo operacijom. Uzrok nije utvrđen, čak sedam puta je češći kod devojčica i najčešće nastaje u periodu brzog rasta, odnosno od 14. do 17. godine.
* Koliko su problemi sa kičmom kod đaka učestali?
– U poslednje vreme se povećava broj dece koja dolaze na preglede zbog problema sa kičmenim stubom. To su uglavnom deca predškolskog uzrasta, koja se žale na bol između lopatica i predelu vrata. Najteži slučajevi gde je operacija neophodna nisu tako česti i rade se samo na Institutu „Banjica“. Od ukupnog broja dece koja dođu kod ortopeda na pregled, kod jedan odsto je operacija neophodna, što je oko 100 operacija godišnje.
* Zbog čega sve češće dolazi do problema sa kičmom kod dece?
– U razgovoru sa ostalim ortopedima, zaključili smo da je ovaj porast najverovatnije uzrokovan smanjem aktivnošću dece u odnosu na ranije decenije. Dugo sedenje za kompjuterom, loše držanje zbog mobilnog telefona i manjak sportskih aktivnosti uzrokuju slabost muskulature, koja se u periodu rasta najviše razvija. Tada dolazi do disproporcije između trupa, koji je porastao i musukulature koja je slaba. Takođe, deca najčešće nemaju svest o tome da treba da se isprave dok hodaju ili sede. Oni koji se bave sportom najčešće imaju mnogo bolje držanje, ali ni to više nije pravilo.
* U kom uzrastu najčešće dolazi do problema sa kičmom? Do kog uzrasta se problem može rešiti?
– Do problema dolazi u periodu brzog rasta, koji se najčešće dešava od 10. do 17. ili 18. godine. To je period puberteta kada deca najviše rastu i kada postoji opasnost od deformiteta. Do tog perioda ima svrhe da se rade vežbe i nose mideri. U kasnijem uzrastu sve što možemo da uradimo jeste da učinimo da se stanje ne pogorša, dok ispravka nažalost nije moguća.
* Koliko nošenje teške đačke torbe može da naškodi kičmi?
– Ukoliko su previše teške, đačke torbe mogu da izazovu bolna stanja, pre nego ozbiljne deformitete kičme. Nonšalantno nošenje torbe na jednom ramenu dovodi do bolova u leđima zbog refleksnog krivljenja u jednu stranu, jer dete „beži“ od bola na drugu stranu. Zbog ovakvog opterećenja, dolazi do istezanja muskulature sa jedne strane. Zato je potrebno nositi ranac preko leđa sa kaišem oko struka, koji pruža dodatnu tačku uporišta. Svetska zdravstvena organizacija je propisala da deca u periodu rasta i razvoja mogu da nose torbe koje su teške maksimalno 10 do 15 odsto njihove ukupne težine. Ukoliko poštujete savete i preporuke, a dete je u dobroj fizičkoj formi, ne bi trebalo da bude problema.
* Šta sve podrazumeva lečenje deformiteta kičme kod osnovaca i srednjoškolaca?
– Sve zavisi od stadijuma deformiteta. Ako je zakrivljenje na snimku do 10 stepeni, smatra se da je sve u redu. Sve preko toga zahteva lečenje. To podrazumeva najpre vežbe, fizikalnu terapiju i proceduru jačanja muskulaure asimetričnim vežbama. Ako krivine dostignu 30 stepeni, lečenje podrazumeva nošenje midera. Operacija je krajnje rešenje za krivine koje ne mogu na drugi način da se isprave.
* Šta treba da uradimo da bismo rizik od problema sa kičmom sveli na minimum? Šta je najbolja prevencija?
– Deca pre svega moraju da budu aktivna. To ne znači da svi moraju da se bave sportom i treniraju, ali svakako moraju da budu u dobroj formi. Nažalost, u praksi je čest slučaj da su jedino deca koja treniraju zapravo aktivna, dok se ostali uopšte ne kreću. Ako želite da dete bude zdravo, ono ne sme da sedi po ceo dan, mora da provodi vreme u šetnji i igri kako bi telesni razvoj bio normalan. Zdravo dete ima mnogo energije, jako je i izdržljivo. Zbog toga, osim redovnih časova fizičkog, mora da ima i dodatne aktivnosti.
Komentari 0