Dete koje vrišti na podu prodavnice, urla pored tobogana ili ne želi ustati s poda u autobusu. Svi su to doživeli. I oni koji su pomislili da je reč o nevaspitanoj deci brzo su se ispravili kad su i sami doživeli prvi tantrum.

Izlivi besa česti su kod male dece, čak su i važan deo emocionalnog i psihičkog zdravlja deteta. Mala deca ne znaju da se nose sa emocijama, pa to obično završava u tesnoj borbi roditelja sa 15-ak kila čistog besa.

Instinktivna je reakcija svakog roditelja da utiša dete i prekine izliv biesa, ali stručnjaci kažu da je potrebno učiniti upravo obrnuto.Svakako je bolje da dete izbaci negativne emocije nego da ih drži u sebi. Iako roditeljima to nije lako da to razumeju niti tolerišu, dete treba “odraditi” tantrum da bi se oslobodilo stresa, negativne emocije i nakon toga nastavilo s uobičajenim aktivnostima.

Oslobođenje od stresa kroz plakanje

„Napadi besa kod male dece mogu nastati iz različitih razloga: ako ne može složiti kockice kako je zamislio ili majka insistira da dete pojede baš tu kašicu, pospremi igračke ili obuče plavu majicu“, pojašnjava pedijatar dr. Giovana Armano.

Ističe, oslobođenje od stresa kroz plakanje je sasvim u redu. Ljudske suze sadrže kortizol, hormon stresa, i kada dete plače, doslovce izbacuje stres iz tela. Nakon plakanja sledi i tešenje najbližih, što je za dete jako važno, a nakon izliva besa dete je obično boljeg raspoloženja.

„Izlive ljutnje i plakanje neki psiholozi smatraju i oblikom učenja jer dete spoznaje granice do kojih može ići, šta mu je dopušteno a šta nije. To je važno za razvoj“, objašnjava dr. Armano. Sledeća korist od tantruma je bolji noćni san. Naime, stručnjaci smatraju da će dete bolje spavati ako se stres ne nakuplja tokom dana nego se izbaci.

Ukoliko ga dete nije izrazilo, može proživljavati nakupljene negativne emocije tokom noći pa mu je san isprekidan, a može imati i noćne more.

Budite odlučni i dosledni kad detetu govorite ‘Ne’

Dete ima napade besa kad čuje “ne”? To je dobro! Svaki put kada detetu kažete “ne”, postavljate jasne granice o tome šta je prihvatljivo, a šta neprihvatljivo ponašanje. Logično je da će dete pokušati plakanjem i izlivima besa dobiti šta želi, ali roditelj mora biti odlučan i, što je još važnije, dosledan. Drugim rečima – u svakoj situaciji reagovati jednako.

„Nije dobro da na isti ispad roditelj nekad uopšte ne reaguje a nekad kažnjava, zavisno od raspoloženja. Dete tako neće naučiti šta je dobro a šta nije“, kaže dr. Armano.

S vremenom, uz pomoć roditelja, naučiće da kontrolišu emocije. Dok se to ne dogodi, roditelj mora da pokuša da smiri dete lepom rečju ili zagrljajem, ali ne nasilno jer bi se bes mogao produbiti. Dete će se osećati sigurno što može izraziti emocije i dobiti utehu.

Zlatna pravila za dečje ispade

Ugledan pedijatar dr. Mirjana Kolarek Karakaš objašnjava šta roditelji ne smeju raditi tokom detetovog ispada besa. Kako napominje, detetu se mora dopustiti da iskaže bes, ali moramo postaviti granice.

• Ne vičite na dete – nema efekta
• Ne smejte im se – omalovažavate njihova osećanja
• Ne imitirajte ih i ne rugajte im se – tako usvajaju obrazac ruganja drugoj deci
• Ne kažnjavajte ih – mogu potisnuti da pokažu osećanja kasnije u životu
• Ne nudite nagradu da prestanu – tako uče kako da manipulišu drugima.

Izvor: Klokanica