S obzirom da gube svoju snagu i otpornost, mnoge operacije, poput carskog reza, transplantacije organa, ugradnje veštačkih kukova i zglobova, pa čak i hemoterapija mogle postati opasne i smrtonosne medicinske intervencije, upozorava SZO.
Jedna od činjenica je i da farmaceutska industrija veoma dugo nije proizvela novi antibiotik, pa je objavljivanje ove liste ujedno i poziv farmaceutima da svoja istraživanja usmere u pravcu borbe protiv rezistencije bakterija na antiobiotike.
Takođe, navode da svih 12 bakterija u sebi imaju ugrađene mehanizme za pronalaženje novih načina za preživljavanje, a dodatna je opasnost što taj genetski materijal mogu preneti i na druge bakterije.
Bakterije koje mogu postati najveće ubice
Opasne bakterije podeljene su u tri podgrupe. Tri bakterije proglašene su najopasnijima – Pseudomonas aeruginosa, Enterobacteriaceae i Acinetobacter baumannii.
SZO navodi da je pronalaženje „ubice“ ovih bakterija apsolutni prioritet. Šest ih je na listi visokog prioriteta, a to su Enterococcus faecium, Helicobacter pylori, Salmonela, Campylobacter, zlatni stafilokok i Neisseria gonorrhoeae.
U kategoriji srednjeg prioriteta za pronalazak leka nekoliko je vrsta Shigelle, Haemophilus influenzae i Streptococcus pneumoniae.
Upravo to su bakterije koje bi mogle postati najveći ubice ako se u relativno kratkom roku ne pronađu novi lekovi kojima će se moći delotvorno lečiti infekcije.
I u Srbiji su ove bakterije problem
Sve ove bakterije prisutne su i kod nas, usled prekomerne upotrebe antibiotika i naši građani su postali otporni na antibiotike koji se koriste u lečenju infekcija. Bakterije uspevaju da se prilagode i postanu otporne na antimikrobne lekove.
– Ova pojava dovodi do bojazni da će svet ostati bez veoma značajnih i moćnih lekova i da će se čovečanstvo suočiti sa činjenicom da će i lečenje najobičnijih infekcija biti neizvesno. U prvoj, kritičnoj grupi se nalaze bakterije koje su značajni uzročnici bolničkih infekcija (Acinetobacter baumannii, Pseudomonas aeruginosa, Klebsiella pneumoniae i Escherichia coli), dok su u druge dve grupe svrstane bakterije uzročnici infekcija izvan bolnica (crevni i respiratorni patogeni) – objašnjava prof. dr Ivana Ćirković, profesor mikrobiologije na Medicinskom fakultetu i čaln Posebne radne grupe za racionalnu upotrebu antibiotika ministarstva zdravlja.
Ona kaže da kada je reč o stopama rezistencije ovih bakterija, treba naglasiti da se ona razlikuje od zemlje do zemlje, od regiona do regiona, čak i od bolnice do bolnice.
– U Evropi, najniže stope rezistencije imaju skandinavske zemlje, Danska i Holandija, dok Srbija kao i zemlje na jugu Evrope – Španija, Portugal, Italija, Kipar, Grčka i Malta i naši susedi – Rumunija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, imaju veće stope antimikrobne rezistencije. Kao i svuda u svetu, tako i u našoj zemlji infekcije izazvane ovim rezistentnim bakterijama se leče antibioticima na koje su još uvek osetljive (rezervni antibiotici), a kod onih najtežih, kombinovana antimikrobna terapija ima odlične rezultate – tvrdi prof. dr Ćirković.
Naša deca više piju antibiotike nego mališani iz Evrope
Prof. dr Milica Bajčetić, profesorka Medicinskog fakulteta i članica Radne grupe za antibiotike Ministarstva zdravlja upozorava da je opsežna studija o potrošnji antibiotika u pedijatriji pokazala da se u Srbiji antibiotici troše pet puta više nego u Evropskoj uniji.
– U Srbiji se u proteklom periodu potrošnja antibiotika kretala od 1.200 do 1.500 doza na 1.000 dece, dok je u skandinavskim zemljama i zemljama centralne Evrope, potrošnja između 200 i 300 doza. Već deset godina pratimo potrošnju antibiotika kod nas i ustanovili smo da je daleko iznad obima potrošnje u svetu. Podaci o rezistenciji na antibiotike su alarmantni. Ona je kod nas povećana, a najveća je na cefalosporin. Oko 80 odsto antibiotika prepisuje se u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i tu se generiše rezistencija. I kada pacijent dođe u neku bolnicu, on ima teži oblik oboljenja i oslabljen imunitet. To pogoduje razvoju multirezistentnih bakterija koje mogu dovesti do smrti – tvrdi prof. dr Bajčetić.
Novi vodiči za korišćenje antibiotika
U Srbiji postoj mreža mikrobioloških laboratorija i Nacionalna referentna laboratorija za praćenje i registrovanje rezistencije bakterija na antimikrobna sredstva koja je zadužena za ovaj zadatak.
Od velikog značaja je i to što je Ministarstvo zdravlja pokrenulo niz aktivosti za kontrolu antimikrobne rezistencije, u izradi je nacionalni program, izrada novog vodiča dobre kliničke prakse za racionalnu upotrebu antibiotika, i nedavno je u saradnji sa Medicinskim fakultetom u Beogradu počeo proces dodatne edukacije lekara mikrobiologa o najvišim evropskim standardima za ispitivanje osetljivosti bakterija na antibiotike.
Komentari 0