– Ako se ne menjaju planovi i programi, i teme se vrte u krug! U svakom razredu je predviđeno šta se radi sa decom, u drugom je naglasak na opisnim temama, u trećem je akcenat na likovima – objašnjava nam učiteljica Suzana Mijušković iz OŠ „Nikolaj Velimirović“ u Šapcu.
Učiteljica Mijušković ističe da učitelji ipak imaju i određenu slobodu.
Varijacije na temu
– Koliko god se sve to malo menja godinama, trudim se da uvek đacima ponudim više varijanti. Ne mora uvek da se sa raspusta opisuje događaj, tema može biti i „sve moje radosti tokom letnjeg raspusta“. Teme u kojima se opisuje godišnje doba su i dalje aktuelne, jer kada deca opisuju prirodu ona obogaćuju svoj rečnik. Njima uvek prethodi i govorna vežba, koju, u zavisnosti od vremena, održavamo i napolju – kaže ona.
Mica Baštovanović, učiteljica u najvećoj osnovnoj školi u Srbiji, „Nikola Tesla“ u Vinči, potvrđuje da su se tokom njenog višedecenijskog rada đacima davale teme istog sadržaja, ali različitih naslova.
Ova učiteljica dobila je poslednju generaciju prvaka i ima važnu poruku za njih
– Nije nam u interesu da đaci dobijaju teme koje su dobijala i njihova starija braća i sestre, čije radove mogu da iskoriste. Međutim, za razliku od prethodnih, poslednje dve generacije mnogo toga preuzimaju sa interneta i primetno je da skoro više niko ne čita – kaže učiteljica Baštovanović i dodaje da i pored napora da učenicima približi knjige, lektire pročita možda troje od 30 učenika.
„Nekad sam plakala nad đačkim radovima“
Nastavnica srpskog jezika Žanka Stanić Mraković u zemunskoj OŠ „Gornja Varoš“ potvrđuje da su razlike u đačkim sastavima koje je dobijala nekad i koje pregleda sada – ogromne.
– Ne volim đacima da dajem te uopštene teme, uvek se trudim bar da lokalizujem. Umesto „Jesen u mom kraju“, barem da dam „Jesen u bašti mog komšije“ ili „Jesen na zemunskom keju“. Međutim, kompjuteri su toliko pojeli decu, da čak i sastav na temu „Plakao sam tog dana“ oni traže na internetu. Zar ne mogu da pišu o nekom svom iskustvu – pita se nastavnica Stanić Mraković.
Kako ona kaže, sastavi koje danas pregleda mogu se opisati kao „korektni“.
– Tako je malo onih koji vas ponesu. Ranije sam ushićena čitala radove kolegama u zbornici, dešavalo se da uzmem pismeni, pa se rasplačem! Gde god smo učestvovali na konkursu mi smo pobeđivali, a toga više gotovo da nema. Valjda je to danak savremene tehnologije – kaže nastavnica Žanka, koja u školi radi 30 godina.
Komentari 0