Prema njenim rečima, nije glupo kada dete pitamo “gde je pametna glava”, jer deca već oko sedmog meseca pokazaju poznavanje telesne šeme i to je jedan znak mentalnog i fiziološkog sazrevanja.

– To znači da dete zna gde mu je glava, gde su uši, nos, da povezuje. To uopšte nije naivno, već je znak dobrog razvoja. Dete još ne zna da izgovori, ali zna da pokaže. Oponašanje zvukova je pasivni govor koji objašnjava da je dete sazrelo i da još treba da se razvije centar za glas kako bi progovorilo – objašnjava prof. dr Lazić Puškaš.

Period od začeća do polaska u školu može da utiče na celokupnu budućnost deteta, a prvih 1.000 dana u životu mališana su veoma važan period kome treba posvetiti posebnu pažnju.

– U prva tri meseca treba primetiti da li dete rado prihvata da jede, zatim koliko spava. Ako beba spava više od četiri sata u kontinuitetu, onda nešto nije u redu. Ako se ne buni kada je mokro, opet nešto nije u redu. To su sitni znaci koji mogu da nas upozore na neke ozbiljne probleme. Beba sa mesec i po dana treba da fokusira pogled. Mališani oko trećeg meseca počnu da guču, oko šest meseci pokušavaju da brbljaju, a s dve godine dete mora da govori. Priča o lenjosti je zapravo priča o lenjosti mozga. Stimulacija mora da postoji. Roditelj mora da priča sa detetom, iako ono ne priča jer ono tako uči. Sa osam meseci dete mora stabilno da sedi. U to vreme ono i psihološki sazreva, tako da u potpunosti prepoznaje majku ili staratelja – objašnjava profesorka Puškaš.

Prema njenim rečima, dete od druge do pete godine već je savladalo osnove, svoj neurofiziološki razvoj je dostiglo do tog stepena da može da prima obilje informacija.

– Tada se pravi mreža informacija, kostur, koji se nadograđuje. Ruka je produžetak mozga, što više složenijih poslova radimo i što više koristimo i jednu i drugu ruku, bolje razvijamo mozak. Deca zbog toga u tom uzrastu treba da sviraju muzičke instrumente, bez obzira na to da li su talentovana ili ne. Dete treba da radi i precizne radnje, zbog pažnje i fine motorike. Tada i karakterne osobine dolaze do izveštaja – objašnjava dr Lazić Puškaš.

Rano prepoznavanje problema važno je kako bi se prepreke u razvoju kod lakših slučajeva uklonile na vreme ili se postigao napredak radi boljeg kvaliteta života kod dece sa večnim problemima.

Docent dr Goran Čuturilo, šef Odseka medicinske genetike dečje klinike u Tiršovoj, objasnio je da postoje određeni standardi i da nijedno kašnjenje u razvoju nije normalno i ne može biti objašnjeno polom deteta niti karakterom.

Beri Cukerman, poznati stručnjak na temu ranog razvoja sa Medicinskog fakulteta u Bostonu, u svom najpoznatijem projektu pokazao je koliko čitanje roditelja deci može da utiče na njihov razvoj u ranom periodu.

Podsticaj čitanjem, u okviru ovog programa, odvija se sve do pete godine života, kako bi roditelji kroz čitanje naglas unapredili razvoj svoje dece. Uticaj ove intervencije kontinuirano je bivao procenjen kao veoma pozitivan, a podaci u objavljenim istraživanjima kažu da, ukoliko su uključeni u program, roditelji sa malim primanjima češće čitaju maloj deci, što dovodi do napretka u razvoju jezika – deca imaju veće skorove na testovima rečnika, što je i prediktor kasnije pismenosti.

Razvojne poteškoće ima 15 odsto dece, mnogo zavisi od roditelja

Rani razvoj podrazumeva sticanje ranih veština pa je neophodno uočavanje da li dete u nekoj od njih kasni. Smatra se da oko 15 odsto dece ima razvojne poteškoće nekog tipa, a kasnije oko dva odsto njih završi sa nekim stepenom intelektualnih problema, odnosno mentalne retardacije. Razvojne poteškoće mogu se javiti iz čitavog niza razloga.

– Pacijenti najčešće imaju anomaliju mozga, genetički sindrom koji vodi poteškoćama, rezistentne epilepsije koje je teško kontrolisati ili su pretrpeli oštećenje mozga na porođaju. To mogu da budu i deca koja dolaze iz vrlo loših socijalnih sredina pa, ukoliko roditelji imaju skromnija intelektualna postignuća, očekuje se da ni deca neće razviti veliku inteligenciju – objašnjava dr Čuturilo.