Zašto se uvek treba pozdraviti sa detetom pre odlaska iz kuće?

Foto: Flickr

Razdvajanje i ostavljanje deteta već samo po sebi nije lako, a cela situacija se pogorša kada dete uđe u fazu straha od odvajanja (separaciona anksioznost). Međutim, nemoguće je biti uvek pored njega, a i razdvajanja su korisna da bi ono razvilo svoju emotivnu nezavisnost, čak iako je to na početku teško. Iskradanje iz kuće nije pravo rešenje jer može detetu da nanese emotivnu ranu koju je teško zalečiti.

Iskradanje iz kuće stvara kod deteta osećaj da je napušteno

Sakrivanje od deteta i izlaženje bez pozdrava neće sprečiti detetovu patnju. Činjenica da ga vi ne čujete da plače ne znači da mu manje nedostajete. Čak sasvim suprotno, može biti mnogo gore. Naime, različito je kada dete plače jer je tužno što izlazite iz kuće i kada plače jer je shvatilo da vas nema i steklo osećaj da je napušteno.

Maloj deci je teško da se odvoje od roditelja jer ih vide kao izvor sigurnosti. Zbog toga ovo odvajanje dete može da doživi kao pravo napuštanje, tim pre ako roditelj nestane iznenada.

Ne treba potceniti detetova osećanja u ovom trenutku jer se mogu javiti:

• Šok. U prvom momentu dete reaguje plačem, ljutnjom ili besom. Nakon toga može da oseti brigu i strah.
• Nesigurnost. Kada dete odjednom shvati da njegovi roditelji nisu tu njegov svet može da se potrese, što stvara veliku nesigurnost. Ako umesto da ga pozdravite izađete krišom ono neće znati kada ćete možda ponovo nestati i tako će uvek osećati nesigurnost i zbunjenost.
• Strah. Umesto da nauči dete kako da se suoči sa odvajanjem od vas, bežanje samo stvara strah. Posledica ovoga je da će dete po vašem povratku samo biti još više vezano za vas jer će biti na oprezu da ne bude ponovo napušteno. Osim toga, može da razvije strah i da ga drugi ne napuste.
• Krivica. Ako česti izlazite krišom iz kuće veoma je verovatno da dete oseti krivicu. Misliće da je uradilo nešto pogrešno zbog čega “zaslužuje” da bude “napušteno” i to će verovatno uticati na njegovo samopouzdanje jer će misliti da nije vredno nečije ljubavi.

Sve ovo potvrđuju i razne studije pa je sigurno da deca nejavljanje roditelja pre odlaska osećaju kao napuštanje. Ova situacija izaziva bujicu osećanja i reakcija koje nisu dobre za dete.

Suprotno tome, svaki put kada se pozdravite sa detetom pre izlaska iz kuće gradite odnos poverenja. Čak i ako na početku može da bude teško, ono će vremenom shvatiti da može da vam veruje i da ćete se sigurno vratiti nakon određenog vremena. Na ovaj način podstičete otvorenu komunikaciju koja će biti od ogromne važnosti u periodu adolescencije.

Kako pozdraviti dete a da se izlazak iz kuće ne pretvori u dramu?

Pripremite teren. Na ovaj način vaš izlazak iz kuće neće iznenaditi dete i imaće vremena da se navikne. Nije potrebno da ga obavestite prerano, sasvim je dovoljno da ga informišete 15 minuta ranije rečenicom tipa “Sad će da dođe tvoja baka jer mama mora da izađe. Kad završimo užinu moraćeš da se pozdraviš sa mamom.”.

Recite mu kada se vraćate. Ako kažete detetu kada se vraćate ono će se osećati sigurnije. Tako će znati i da ćete se vratiti svaki put kad odete i izbeći osećaj da ste ga napustili. Ako ne znate tačno kad se vraćate, možete reći okvirno ili pokazati da će mala skazaljka biti “na tom broju” i sl. Kada se vratite možete slobodno da naglasite koliko ste bili tačni.

Pričajte detetu šta će da radi dok vi niste tu. Dete će se osećati sigurnije i biće manje zbunjeno situacijom ako ima neki program u glavi. Može čak da bude i veoma motivisano da se pozdravi sa vama ako mu se taj plan sviđa. Objasnite mu, na primer, da će “stići tetka, staviti mu pidžamu i čitati mu priču koju toliko voli”.

Uspostavite rutinu. Rutina pomaže detetu da ima osećaj kontrole nad situacijom.

Brzo se pozdravljajte. Važno je da pozdrav bude kratak inače će dete svakako početi da plače. Na primer, možete detetu dati dva poljupca i reći mu da ih stavi u džep za vreme dok niste tu a nedostajete mu.

Kako vi pozdravljate vaše dete kad izlazite iz kuće?