Uz antibiotik dete mora dobijati probiotik

Dolazak hladnih dana donosi i brojne infekcije, a bronhitis je jedna o čestih dijagnoza, a kod jednog broja dece je zaista neophodna antibiotska terapija.

Oko jedne trećine dece koja dobija antibiotike,  dobije proliv (dijareju). Pokazalo se da što je dete mlađe (naročito ako imaju manje od šest godina) ima veće šanse da dobije antibiotikom izazvani proliv. Što je antibiotik šireg spektra (“jaki antibiotici”) to je i proliv češći, a kako su bakterije sve rezistentnije na antibiotike, sve češće se prepisuju ovi  „jači“ antibiotici.

Zašto antibiotici izazivaju proliv?

Postoje bar tri razloga:

Antibiotik obično poremeti veoma važnu ravnotežu među mikroorganizmima koji su normalni stanovnici creva, tako što potamane dobre bakterije, učestvuju u varenju hrane (ali imaju u druge brojne korisne efekte na zdravlje), a tako nastane proliv.

Drugi mehanizam je opasniji, direktna je posledica ubijanja korisnih bakterija u crevima, a to je razmnožavanje jedne neprijatne i opasne  bakterije (tako se i zove Clostridium difficile) koja baš voli antibiotike širokog spektra. Njoj prijaju baš ovi antibiotici jer joj ne mogu ništa (široki spektar ne dotiče C. difficile), a u crevima stvaraju idealne uslove za razmnožavanje baš ove opasne bakterije koja oštećuje crevnu sluzokožu i dovodi do teških proliva.

Treći način nastanka proliva je direktno dejstvo antibiotika na crevo deteta, pri čemu pojedini antibiotici  ubrzavaju rad creva, što može dovesti do proliva.

Važno je istaći da čak iako NEMA proliva, antibiotici smanjuju raznolikost dobrih crevnih bakterija, a ta različitost vrsta  je izuzetno važna za korisne efekte ovih naših “prijateljskih” bakterija.

Kako pomoći detetu da pobedi antibiotikom izazvani proliv?

Veoma jednostavno – istovremenim davanjem probiotika uz antibiotike!

Obavljeno je mnogo ozbiljnih medicinskih istraživanja koje su nedvosmisleno potvrdile efikasnost probiotika u sprečavanju i lečenju proliva izazvanih antibioticima širokog spektra. Naročito su efikasne probiotske bakterije iz roda Lactobacillus i Bifidobacterium.

Pokazalo sa probiotske gljivice Saccharomyces boulardi imaju fenomenalan zaštitni efekat kod proliva izazvanih antibioticima širokog spektra. Zato je, za sprečavanje ove vrste proliva, idealna kombinacija probiotskih bakterija i probitskih gljivica u istom preparatu, kakav je PROBIOTIC FORTE.

Da li probiotske bakterije i gljivice imaju neželjene efekte?

Nema leka koji ne daje neželjene efekte, ali se kod probiotika to skoro nikada ne dešava! Ako se poštuje preporučena doza kod dece praktično nema neželjenih efekata!

Oprez je jedino potreban kod dece koja imaju veoma ozbiljna oštećenja imuniteta ili teške bolesti organa za varenje. Ova deca su već pod budnim okom lekara i onda se i ovaj potencijalni problem lako može preduprediti.

Alergijske reakcije na probiotike su toliko retke, da se može reći da ih praktično nema!

Zato se zaključak sam nameće: uz antibiotsku terapiju PROBIOTIC FORTE je obavezan, tu nema dileme!

Koliko dugo treba davati probiotik uz antibiotik?

Probiotik treba davati najmanje onoliko dugo koliko se daje i antibiotik, i to od prvog dana terapije!

Ako je dete započelo antibiotsku terapiju BEZ probiotika, pa dobilo proliv ODMAH treba dati probiotik! Većina pedijatara se slaže da treba produžiti davanje probiotika kod dece koja su imala dijareju još nekoliko dana po normalizaciji stolice!

Kako probiotici praktično nemaju neželjenih efekata, onda nema bojazni da će produžena terapija naškoditi detetu – naprotiv, može samo da pomogne.

PROBIOTIC FORTE ne treba davati istovremeno sa antibiotikom, već ga dati između doza prepisanog antibiotika.

Da li se kapsula može otvoriti i istresti u kašičicu vode?

MOŽE!

Ima dece (naročito važi za manju decu) koja NE mogu da progutaju kapsulu, pa se ovako može prevazići ovaj problemčić.