Foto: Pixabay
– Tata, šta ti je, jesi dobro?
– Dobro sam ljubavi…
– Tata, jesi li umoran, da nisi bolestan?
Došao ja kući sa posla, okupao se, malo se igrali, pričali, mazili i gnjavili ali umor stegao, ne pušta… Leškarim ja tako, učili neke pesmice, brojeve, slova, ali umor ne da mira…
Uhvatim momenat od tri sekunde na koliko je otišla do druge sobe da se okrenem na stomak, zatvorim oči, eto nje dotrčava i opet:
– Tata, tata, jesi dobro?
A dobacuje njena baka:
– Nije dobro, daj brzo onaj doktorski pribor što imaš pa da ga pregledaš…
Ona obigrava oko mene, skače po meni, diže mi glavu svojim malim rukama, gleda da li sam dobro, da li ću otvoriti oči…
A ja namerno ne otvaram… Pravim se bolestan… Tihim glasom, onako kao jedva, izgovorih da nisam dobro…
Skoči ona sa mene, stavi ruke na usta:
– Ooooh, baba, tati nije dobro…
– Daj brzo ga pregledaj, daj mu lek…
Priđe ona da ‘još jednom baci oko’ a ja šta ću, uzmem i izbacim jezik…
– Ooo baba, tati nije dobro…
– Pa pregledaj ga brzo…
– Ali baba, ja nisam doktorka, ja sam dete… Sad će tata umre…
Baba muk. Ja muk… Ona stoji, gleda, razmišlja… Prišla, pa mi prstima otvara oči…
– Znaaaam! Ja ću ga mazim i ljubim i on će oživi…
Nisam dugo izdržao, možda desetak sekundi i ‘oživeo sam’ , stegao je jako, ona mene još jače, ljubim je a ona viče da hoće ona mene još da ljubi…
Ubrzo, počela je da se bori snažno da se ‘izvuče’ iz mog zagrljaja, a kada je uspela, otrčala je kod babe:
– Baba, jesi videla? Ja sam dete, nisam doktorka, ali ja za mog tatu imam supermoći, ja sam ga oživela!
– A jel možeš tako bilo koga da oživiš?
– Ne baba, ne budi glupa! Tata i ja se volimo najviše na svetu, zato ja imam supermoć da oživim samo tatu!
I zaista, ona ima te neke supermoći da me oživi… Da me podigne svaki put kada padnem… Kada padnem sa raspoloženjem, padnem od umora…
I verujem da svako dete ovog sveta ima te neke supermoći… Supermoći da svog roditelja ‘oživi’ , zato se okrenite deci i ne tražite odmor i spas u drugim stvarima, odmor i spas je tu pored nas!
Ostale tekstove možete pročitati na: https://sarintatalaki.wordpress.com
Komentari 0