Foto: Pixabay
Današnja deca ne znaju koja su pravila igre „između dve vatre“, izbezume se kada treba na času fizičkog da preskaču kozlić, a penjanje uz konopac ili razboj za njih je ogroman izazov. Ono što su pre 50 godina deca mogla da urade i koliko su bila spretna, današnji klinci ne samo da nemaju pojma kako se to radi, već nemaju ni snage, niti motornih veština za tako nešto.
Nastavnici i profesori fizičkog vaspitanja u Srbiji obavili su istraživanje, a rezultate koje su dobili su alarmatni, jer po njima čak 70 odsto naše dece nedovoljno je fizički aktivno, dok se samo 18 odsto njih bavi sportom.
Ostali učenici fizičkom aktivnošću se bave jedino na časovima fizičkog vaspitanja i izabranog sporta. Samo 30 odsto dece u slobodno vreme igra fudbal, košarku, odbojku, lastiš u parku ili dvorištu, ali zato 70 odsto njih kad god ima slobodnog vremena najčešće ga provodi uz kompjuter, telefon ili televizor.
Goran Petrović, nastavnik fizičkog u Osnovnoj školi „Mladost“ na Novom Beogradu, kaže da je paradoks kada se kaže da je Srbija zemlja košarke, sporta… jer su današnja deca potpuno zanemarila fizičku aktivnost.
Ne znaju pravila igre „između dve vatre“!
– Kada sam išao u školu na svakom malom odmoru sa drugarima sam igrao fudbal. Bilo nam je dovoljno samo pet minuta. I to smo jedva čekali. Sada takvu sliku ne možemo da vidimo ni u jednoj školi. Deca u petom razredu ne znaju koja su pravila igre „između dve vatre“. To je veliki problem. Živimo sa „plazma generacijom“, kojoj su kosti do te mere lomljive, da je to strašno. I sve je to posledica načina života i ishrane – ističe Petrović.
Objašnjava da današnja deca lako odustaju i da se često žale na umor, što ranijim generacijama takva izvlačenja nisu padala na pamet.
– Ako im je nešto teško, neka vežba koja traži izdržljivost, oni odmah odustaju. Žale se i izvlače na zamor ili neki zdravstveni problem – tvrdi Petrović.
Kaže da je najveći problem u sistemu obrazovanja, da deca do četvrtog razreda razvijaju motoričke sposobnosti i ako se to propusti, nikada više ne može da se nadoknaditi.
A upravo je i problem fizička aktivnost male dece, smatraju nastavnici fizičkog sa kojima je „Blic“ razgovarao. Kažu da učitelji i učiteljice nekada časove fizičkog, koji su po rasporedu, zamenju nekim drugim predmetom, ili ako se održava čes fizičkog, deca se više igraju nego što vežbaju.
Molim vas za odgovor, da li je normalno na u vremenu kada imamo tako
Poražavajuće rezultate da nastavnik fizičkog vaspitanja detetu da ocenu 1 samo zato sto dete nema crni sorc kako i zahteva nego crveni, ili zato sto neka custo belu majicu ????
Molim vas da mi pojasnite takve “ispade” pojedinih nastavnika .
Hvala unapred
Naravno da nije u redu.
Ipak, ovo zaista nije pitanje za pedijatara.