Čak 1,7 milijardi ljudi na svetu je gojazno. U Srbiji, svaka peta osoba pati od ove bolesti koja je poprimila razmere epidemije, a godišnje između 40 i 60 pacijenata mora da se operiše kako bi spaslo život i zdravlje.
U razgovoru, za „Novosti“, akademik profesor dr Dragan Micić, šef Katedre za endokrinologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i predsednik Srpskog udruženja za proučavanje gojaznosti, objašnjava da ovo oboljenje ide „ruku pod ruku“ sa dijabetesom, hipertenzijom, problemima sa začećem, pa čak i nekim formama karcinoma. Naglim gubitkom kilograma problem se ne rešava.
– Naše telo je takvo da, kada jednom izgubite kilograme, organizam panično pokušava da ih vrati, i mora da prođe vreme da se to promeni. Sredstva koja se reklamiraju, a koja su na nivou diuretika, funkcionišu kao efekat sunđera. Kilograme naglo izgubite, ali se oni naglo i vrate, jer telo teži da se vrati u stanje pre početka gubitka kilograma – kaže profesor Micić.
* Koliko gojaznih ljudi ima u Srbiji?
– Prema poslednjim istraživanjima Instituta za javno zdravlje, u Srbiji 35,1 odsto osoba ima prekomernu telesnu težinu, 21,2 odsto osoba su gojazne, dok 40,4 odsto ima normalnu težinu. Kada su u pitanju deca njih 8,3 odsto do 15, 5 odsto ima višak kilograma, a 3,7 do 15,2 odsto je gojazno.
* Da li se taj broj i dalje povećava?
– Ne zaostajemo za epidemijom koja se pojavila u celom svetu. Po broju gojaznih, sada se nalazimo negde na sredini lestvice. Ipak, najviše zabrinjavaju prognoze, kojima se najavljuje sve veći porast gojaznih.
* Kako je došlo do takve epidemije?
– Promenom životnog stila sedamdesetih godina, ljudi su počeli da unose mnogo više kalorija nego što im je realno potrebno, a da se pritom mnogo manje kreću. Fizički se ne troše i uglavnom sede, ali jedu iz zadovoljstva. Rešenje nije vezano samo za teretane i fitnes centre, već za jednostavne aktivnosti kao što je šetnja, koja se preporučuje pet puta nedeljno po 15 do 30 minuta, uz blago znojenje.
* Dakle, hedonizam je kriv za gojaznost?
– Tu treba razumeti patogenezu. U nervnom sistemu imamo centar za kontrolu unosa hrane. U idealnim uslovima, koliko potrošimo – toliko unesemo. Ono što nam „kvari sreću“ je hedonistički centar, koji posle dobre hrane stvara prijatan osećaj pospanosti i blaženstva. To nas tera da nastavimo da uzimamo hranu, iako nam nije potrebna. Kada razgovarate sa gojaznim pacijentima, svi će priznati da je hedonizam krivac za to što jedu previše. Danas smo pod stresom više nego ikada, pa nam unos nezdrave i ukusne hrane brzinski podiže nivo serotonina, „hormona sreće“.
* Za koje bolesti je gojaznost „okidač“?
– Generalno, gojaznost povećava mortalitet, ponekad za 30 do 40 odsto. Postoji udružena epidemija, pri čemu gojaznost zapravo prethodi dijabetesu, hipertenziji, poremećaju metabolizma, čak i nekim formama karcinoma. Ono što je malo poznato, to je da gojaznost može da dovede do poremećaja u reproduktivnom zdravlju, kako kod muškaraca, tako i kod žena. Pokazalo se da što je kvalitet sperme lošiji, to je muškarac gojazniji.
* Gojaznost u detinjstvu takođe može da ostavi posledice?
– Postoji izreka da je gojazno dete budući gojazan čovek. Ako ste rano postali gojazni, to će ostaviti posledice i povećati rizik da budete gojazni i tokom kasnijeg života.
* Kako se ovaj problem rešava u svetu? Postoji li nešto efikasno?
– U Americi, gde je 60 odsto ljudi gojazno, farmaceutska industrija pokušava da reši problem medikamentima, kojih trenutno ima pet na tržištu. Oni su usmereni ka centralnom nervnom sistemu i funkcionišu tako što smanjuju apetit i povećavaju energetsku potrošnju. Ipak, ne dobijaju se kroz redovno zdravstveno osiguranje, jer bi to bili ogromni troškovi za državu. U nekim zemljama postoje različite inicijative, recimo, pokušaj da se ograniči količina šećera u napicima, jer se smatra da je to jedan od uzroka epidemije. Jedan gradonačelnik Istanbula, koji je bio arhitekta, zatražio je da se ne sme napraviti nijedan novi kvart, ukoliko nema biciklističku stazu. Takve mere mogu dugoročno da pomognu.
* Jesu li neke konkretne mere preduzete u našoj zemlji, kako bi se sprečila dalja epidemija?
– Mislim da je održana tribina u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti prošle godine probudila pažnju javnosti i Ministarstva zdravlja, nakon čega se aktivnije radi na prevenciji. Pokrenuta je akcija da se vrati užina u škole, koja je propisana i koja je kalorijski dobro podešena, umesto da deca kupuju brzu hranu koja je prava kalorijska bomba. U pojedinim školama to je već regulisano. Nadam se da će tako biti svuda. Osim toga, postoje inicijative nevladinih organizacija i Ministarstva sporta da se u gradskim parkovima vrate tereni za decu, da mogu da igraju košarku, rukomet, fudbal. Ceo svet se bori protiv gojaznosti i nije jednostavno da se taj problem reši.
* Šta sa onima kojima dijeta i aktivnost ne pomognu?
– U Kliničkom centru Srbije bavimo se i barijatrijskom hirurgijom. Ona može da pomogne osobama koje su životno ugrožene i primenjuje se u relativno malom broju slučajeva. Postoje stoga indikacije za to: indeks telesne mase iznad 40 ili iznad 35 uz postojanje komorbiditeta. Činjenica da pacijent svim prethodnim merama nije izgubio na težini takođe predstavlja indikaciju. Operacija nije magični postupak, već se životni stil mora drastično promeniti i nakon intervencije.
POSLE 50. SVE SE „LEPI“
* Zašto mnogi s godinama postaju deblji, da li je taloženje kilograma posledica starenja?
– Prirodan proces je dobijanje po pola kilograma godišnje nakon 50. godine života. To znači da ćete tokom jedne decenije dobiti pet kilograma više. Pa sledeće decenije, još pet. Zbog toga u srednjem i starijem životnom dobu treba voditi više računa o ishrani nego u mladosti.
INDEKS
* Kako da proverimo da li pripadamo grupi gojaznih prema zvaničnim merilima?
– Indeks telesne mase se dobija ako svoje kilograme podelite sa kvadratom svoje telesne visine, izražene u metrima. Tako dobijate svoj broj i ukoliko je on od 20 do 25, to znači da imate normalnu telesnu masu. Brojevi od 25 do 30 pokazuju povećanu težinu, dok sve preko 30 znači gojaznost.
Komentari 0