Šta će beba naslediti od vas?

Koliko puta ste videli bebu tamnokosih roditelja sa plavom kosom? To ne treba da vas čudi jer neretko beba nasledi svetlu boju kose od bake ili deke. Ili se u podorici u kojoj su svi tamnooki rodi dete plavih ili zelenih očiju. Ako se pitate kako je to moguće, objasnićemo vam  funkcionisanje genetike…

“Dete je isti tata” ili “Jaoj, vidi ima usta na tebe, a nos isti tatin” nezaobilazni su konentari mnogobrojne rodbine, prijatelja ili komšija kada prvi put dođu da vide bebu. Bez obzira na to da li govore istinu ili ne, ovi komentari nerviraju roditelje, a posebno ako neko kaže da vaša devojčica liči na svekrvu.

Koliko god vas to nerviralo zaista se događa da dete ne nasledi fizički izgled od roditelja, ali zato liči na nekog drugog krvnog srodnika, što je posledica zamršene i komplikovane igre gena koja započinje u trenutku začeća deteta. Čiji će geni prevladati i na koga će dete ličiti, zavisiće od brojnih genetskih predispozicija.

Foto: Pixabay

Možda ste se ponekad zapitali zašto se većini novopečenih očeva čini da je bebac njegova slika i prilika, čak i onda kada je očigledno da beba ne liči na njega? Naime, nauka je dala objašnjenje i za to. Predstava o tome da beba liči na tatu stvara u mozgu muškarca, jer mu je potreban dokaz da je dete njegovo.

Ovo zvuči vrlo surovo, ali je istinito:  kada mozak pošalje signal muškarcu da beba ima njegove prste, nos, usne, u njemu se tek tad probuditi mužjački nagon, koji će pokrenuti potrebu da štiti, brani i hrani svoju porodicu.

Naučnici tvrde da je ova pojava stara koliko i ljudski rod. Ukoliko muškarac u svom potomku ugleda svoju malu kopiju, tek tada će se u njemu probuditi urođeni, zaštitnički nagon. Pre mnogo hiljada godina, taj nagon ga je terao da donosi divljač i brani kuću, a danas se to ispoljava kroz opštu brigu i pažnju o detetu i supruzi.  Kod žena je ovo sasvim drugačije u njima se majčinski nagon razvija uporedo sa saznanjem da su u drugom stanju.

Skoro sve bebe se rađaju sa plavim očima. Razlog tome su geni, oni određuju boju očiju. Međutim ti geni kada se rodi beba još uvek nisu aktivirani, pa u šarenici oka još uvek nema dovoljno pigmenta.

Tek oko detetovog prvog rođendana, taj gen postaje aktivan, pa boja očiju počinje da se menja u skladu sa genetskim zapisom koji je nasledila od roditelja ili nekih drugih predaka i srodnika.

Inače, ako niste znali, što više pigmenta oko dobije, to mu je boja tamnija. I još nešto: gen tamnih očiju je dominantan, dok je onaj za svetle oči recesivan.

Dakle, ako beba nasledi gen za smeđe oči od tate i gen za plave oči od mame, postaće smeđooka. Ali ako beba nasledi gen za plave oči od oba roditelja, biće plavooka. Siva, zelena, šarena i druge boje očiju rezultat su komplikovanijih genetskih kombinacija.

Nemoguće je predvideti kako će se vaši geni i geni supruga pomešati i kako će oni podeliti uloge kod vašeg bebca. Broj mogućih kombinacija bukvalno je neograničen. Beba može da nasledi vaše usne, a tatinu bujnu i kovrdžavu kosu – ovo je lepši deo stvarnosti. Ali može da nasledi i dedin veliki nos. A da geni znaju da se igraju kako sa roditeljima, tako is a rodbinom, govori i činjenica da neke fizičke karakteristike mogu da preskoče jednu ili dve generacije, pa da se pojave u trećoj.

Foto: Pixabay

Recimo, dete može da ima riđu kosu, a roditelji imaju crnu kosu, kao i bake i deke, a onda se svi pitaju – na koga je tako riđkasta. A onda se ispostavi da je nečija prabaka ili čukunbaba imala narandžastu boju kose. Zato se ne nervirajte, jer nemoguće je predvideti koje će se osobine predaka ispoljiti kod vašeg mališana, ali je zabavno prepoznavati ih i otkrivati.

Trebalno bi da znate da uvek postoji šansa da se u genetski kod roditelja umešaju i geni njihovih predaka. Ipak, ovo je genetsko nasleđe je samo mali deo priče o tome kako će izgledati vaše dete. Sada je sasvim poznato da da niko nije isključivi produkt genetike, ulogu u ovome ima i uticaja sredine i načina odrastanja. Fizičke karakteristike deteta nije teško uočiti i utvrditi na koga dete liči, ali zato se njegov karakter i temperament ne mogu videti. Postoje naučni dokazi za to da bebe nasleđuju muzički talenat i IQ od roditelja. Naučnici kažu da je otprilike polovina karakternih osobina urođena (agresivnost, kreativnost ).

S druge strane, neki naučnici veruju da se informacije u genima mogu porediti sa receptima za pripremu hrane. Dve osobe mogu da spremaju isto jelo sledeći uputstva iz istog recepta, a da ipak dobiju različite rezultate. Ova teorija može da objasni zbog čega je vaš sinčić sin tih i povučen, baš kao i njegov tata, dok mu je starija sestra prava energična “lajavica”, a u njoj veoma prepoznajete sebe. Ipak, svaka osoba ima oko 35.000 različitih gena, što znači da su mogućnosti gotovo neiscrpne!

Znači svaki čovek na ovom svetu je jedna i jedinstvena kombinacija gena, pomešana sa uticajem faktora iz sredine u kojoj odrasta. Takođe još jedna stvar je nepobitna istina. A to je da svetu ne postoji apsolutno niko ko je nalik vašoj bebi i po tome je ona neponovljiva i jedinstvena.