PITANJE:
Poštovani doktore odgovorite mi da li mogu mome detetu od 20 meseci da perem zube sa sodom bikarbonom, jer se plašim da koristim zubnu pastu pošto je guta. I koju sodu bikarabonu da koristim jer sam čitala na internetu da ova kuhinjska sadrži aluminijuma.
ODGOVOR:
Oko primene sode bikarbone za negu (kako zubne gleđi tako i desni) i beljenje zuba mogu da se pronađu, različiti, često potpuno oprečne preporuke, od toga da je idealna prirodna zamena za „opasne“ fabričke zubne paste, do veoma štetnog i beskorisnog sredstva. Posmatrajući postojeća naučna saznanja, kao i preporuke zvaničnih stomatoloških udruženja trenutni stav bi mogao ukratko da se definiše na sledeći način:
„Soda bikarbona poseduje određena korisna svojstva kada je reč o neutralisanju kisele sredine, moguća dejstva na bakterije izazivače zubnog kvara i oboljenja desni i delimično na skidanje naslaga koje prebojavaju zube. Zbog toga se nalazi i kao sastojak u različitim zvanično odobrenim zubnim pastama“
Samostalno, kao sredstvo za brisanje zuba ili ispiranje usta njena dejstva su vrlo kratkotrajna jer se brzo rastvara i ispira (u pastama je njihovo dejstvo produženo i stabilizovano), zbog čega su efekti neutralisanja kiselosti koju stvaraju bakterije u zubnom plaku vrlo slabi.
Isto tako soda bikarbona samostalno ne poseduje i najznačajnije svojsto za odbranu od karijesa, a to je podsticanje vraćanje minerala u zubnu gleđ (remineralizacija). Bolja varijanta je da se soda bikarbona pomeša sa nekom zubnom pastom.
Iako kod umerene primenene, soda bikarbona praktično ne poseduje značajnijaa opšta i lokalna štetna dejstva, smatra se da nije dovoljno efikasna u zaštiti zuba kod male dece, posebno ako spadaju u karijes rizičnu grupu ili su već oboleli od zubnog kvara. Isto tako neprijatan ukus, kao i nepraktična ambalaža je ne preporučuju da se samostalno koristi za negu zuba u mlađim uzrastima.
Mit o prisustvu aluminijuma i prednostima medicinske sode bikarbone detaljno je objašnjen u nastavku teksta.
Pre početka industrijske proizvodnje zubnih pasta za pranje zuba se najčešće koristila upravo soda bikarbona samostalno ili u kombinaciji sa kuhinjskom soli. U masovnoj primeni u domaćinstvu je od 1840 godine i koristi se za kuvanje (pečenje), čišćenje, uklanjanje neprijatnih mirisa, ponekada i za gašenje manje vatre. Prisutna je u preko 1000 različitih proizvoda i u različitim procesima proizvodnje.
Po svome sastavu soda bikarbon je natrijum hidrogenkarbonat (NaHCO3), stvara blagu baznu reakciju, sa sposobnošću da reaguje i sa kiselinama i bazama (naziva se amfoterično jedinjenje). Ona ima kristalnu strukturu i njene čestice su blago abrazivne (abrazija znači sposbnost sastrugavanja, čišćenja struganjem, trošenje površine). Ta osobina omogućava da se sa površine zuba skidaju nečistoće i naslage. Ponegde se može pronaći da je to loša osobina sode bikarbone jer moze da ošteti zube.To svakako nije tačno jer je njena abrazivna snaga manja od čvrstine zubnih tkiva i daleko manja od većine zubnih pasta koje u sebi inače sadrže različite mineralne čestice kako bi bolje mehanički čistili površinu gleđi.
Teorijski, kao bazno jedinjenje soda bikarbona ima sposobnost da neutrališe kiseline, a pošto su kiseline iz zubnog plaka (posledica prerade sešera od strane bakterija) glavni uzročnik topljenja zubne gleđi, smatra se da ona može to da spreči. Problem je jedino veoma brzo rastvaranje molekula (za 20 sekundi najviše) i samim tim kratkotrajno dejstvo, ali i ograničenost samog prodora kroz zubni plak do površine zuba gde deluju kiseline, pošto zubni plak predstavlja i mehaničku i hemijsku barijeru. Ukoliko još postoje neprekidni dotok šećera kojma se bakterije u plaku hrane, i čijom preradom nastaju kiseline, neutrališuće dejstvo sode bikarbone teško može da pomogne.
Kod ispiranja usta sa sodom bikarbonom postoji osećaj penušanja (u kontaktu sa vodom oslobađaju se mehurići ugljen dioksid kao kod gaziranih voda) i da to dovodi do čišćenja zuba. Sušinski, ona ne vrši direktno beljenje zuba već raskida veze kojima su obojene naslage (npr od čaja, kafei sl.) vezane za površinu zuba i tako su manje uočljive. Neki smatraju da manji molekuli sode bikarbone mogu da prodiru u mikropukotine u zubnoj gleđi, kao i na drugim teže dostupnim mestima u usnoj dplji i bolje ispolje svoju sposobnost čišćenja.
Za efikasnije beljenje zuba u raznim „internet preporukama“ i neproverenim „bakinim receptima“ se preporučuje i mešanje sode bikarbone sa vodonik peroksidom, morskom soli, sirćetom, jagodama, i limunom. Ukoliko se i koriste ovakvi tradicionalni recepti za koje nema preciznih naučnih i kliničkih dokaza, preporuka je da to ne bude češće od dva puta nedeljno zbog mogućih oštećenja desni i zuba. Svakako da su nepotrebni kod dece, gde nije suština „beljenja zuba“ već sprečavanje i lečenje karijesa.
Soda bikarbona je vrsta soli (jedinjenje koje nastaje posle reakcije baze i kiseline), a svaka vrsta soli (npr. kuhinjska so) ispoljava određena antibakterijska svojstva. Postoje naučne studije koje su pokazale da ona može da deluje na bakterije izazivače i karijesa ali i zapaljenja desni, ali većina je rađena sa kombinacijom sode bikarbone i drugih sastojaka zubne paste ili van složenih uslova koji vladaju u usnoj duplji. Praktično prisustvo sode bikarbone dokazano pojačava dejstvo drugih sastojaka pasti poput fluorida hlorheksidina i vodonik peroksida.
Kao efikasna kombinacija u borbi protiv zubnog kvara na internetu se spominje „domaća pasta“ koja se dobija mešanjem sode barbone i kokosovog ulja. Postoje čvrsti dokazi da kokosovo ulje isto tako ima snažno antibakterijsko dejstvo, ali njegova cena i vreme neophodno za pripremu takvih pasta daleko prevazilaze prednosti koje bi se time dobile.
Najveći nedostatak sode bikarbone u borbi protiv zubnog kvara je slaba sposobnost oporavka (vraćanje kalciujma i fosfata) istopljene (demneralizovane) zubne gleđi, zbog čega je neophodno da se kombinuje sa dokazanim sredstvima poput fluorida, različitih oblika kalcium fosfata, nanoapatita i sl.
Pronašli smo samo jedno istraživanje koje je pokazala da tretiranje zuba sa sodom bikarbonom u laboratorijskim uslovima, može da poveća otpornost zubne gleđi na dejstvo kiselina.
Soda bikarbona ne poseduje neke velike potencijalne opšte zdravstvene rizike ako bi se sa njom kontrolisano prali zubi ili ispirala usta. Moguća su oštećenja desni i oslabljenih zuba (tu bi mogli da sadaju i mlečni zubi). Spominje se mogućnost razlaganja cementa kojim se na zube lepe na primer bravice kod fiksnih ortodontskih aparata ili cementiraju krunice.
Kod njenog unosa u većim količinama u organizam (što se retko kada može da dogodi ako se koristi samo za pranje zuba, mada je kod sasvim male dece i moguće ) može doći do pojave retkih stolica i proliva, da utiče na pH vrednost krvi, zbog viška natrijuma da povećava krvni pritisak da se stvaraju edemi i kamen u bubrezima. Zato ne bi trebalo dozvoliti da deca gutaju veće količine.
„Soda bikarbona je industrijska sirovina koja se koristi u 1000 različitih proizvoda i u raznim procesima proizvodnje. Najveći proizvođači su farmaceutski koncerni. Pa ipak neko je proturio TAJNU, pa ju je dodatno začinio. Ne valja prehrambena jer ima aluminijuma, ali zato je dobra ona farmaceutska, ta koja se čuva kao zlatna tajna. Da nije za inteligenciju uvredljivo, bilo bi smešno. Nema razlika u sodi bikarboni. Jer u prehrambenoj ima manje aluminijuma, nego u voću, povrću koje jedemo ili vodi koju pijemo…“
Ipak najveći nedostatci samostalnog korišćenja sode bikarbone su njen neprijatan ukus, posebno za decu (može da ih odvrati od pranja zuba), nemogućnost preciznog doziranja, nepraktična pakovanja za savakodnevnu manipulaciju u kupatilu . Pravljenje različitih domaćih kombinacija zahteva dosta vremena, a pri tome ne donosi neke velike prednosti.
U svakom slučaju soda bikarbona ne može da zameni „opasni fluor“ u oporavku istopljene zubne gleđi, a ko želi da ga izbegne, postoje druga dokazano efikasnija sredstva i načini.
Karijes rizična deca zahtevaju poseban dodatni tretman i tu ni zubne paste nisu dovoljne, a kamo li soda bikarbona.
Prof dr Jovan Vojinović, stomatolog
Komentari 0