Foto: Pixabay
Dok idealisti veruju u ljubav za ceo život, skeptici je stalno dovode u pitanje. Ima i onih koji je principijelno negiraju i izvrgavaju podsmehu. Ko je u pravu? Da li je uopšte moguće biti arbitar u ovom slučaju, pa jedne nazvati pobednicima, a druge poraženim?
Stručnjaci kažu da je svaki čovek knjiga za sebe, ali da su u prednosti uvek oni koji veruju u veliku ljubav, nadaju joj se, čuvaju je, ne škrtare u davanju, ne vagaju svoju i partnerovu posvećenost. Meša Selimović je zapisao: „Odlučio sam se za ljubav. Manje je istinito i manje verovatno, ali je plemenitije. I lepše. Tako sve ima više smisla. I smrt. I život“.
Ako se odlučimo za ljubav i ona nam se i dogodi, postavlja se pitanje možemo li da je čuvamo, sačuvamo i učinimo je bez roka trajanja? Neuropsihijatar dr Srđan Simić tvrdi da možemo. Ali, da kada jednom izaberemo partnera sa kojim smo dotakli zvezde i izgradili dom, svaki dan treba ponovo da biramo njega. Kako?
– Tako što ćemo ljubav definisati kao odnos koji ne obavezuje, ali obavezuje socijalni obrazac po kome treba da poštujemo voljenu osobu, jer time poštujemo i sami sebe – kaže dr Simić. – Suština je da uprkos dnevnim obavezama, brigama i problemima, partnerstvo zadržimo u fokusu, a ne da ga pustimo da se razliva i teče samo od sebe. Kada nastojimo da budemo bolji zbog partnera, istovremeno uspevamo da negujemo i obogaćujemo sebe. I zato smo oboje srećni jedno pored drugog. Prava ljubav je dvokanalna, pa onoliko koliko dajemo, toliko ćemo i dobiti. Zato ne treba da se štedimo.
Budite jedno u drugom najbolje
Sagovornik „Života plus“ objašnjava da startna osnova „odbrane“ odnosa mora da bude ljubav koja se dogodila tako što smo partnera izabrali jer u nama budi pozitivna osećanja i podstiče nas da budemo bolji.
– Svako biranje je zato više racionalno nego emotivno, ali da bi ono bilo ljubav, mora da postoji povratna reakcija. Partner nas inspiriše da radimo na sebi, da se obogaćujemo i pored njega dograđujemo, ali isto to mi „činimo“ njemu. Budimo najbolje jedno u drugom. Problem je što se sa vremenom to negde zagubi i zato počinjemo da se udaljavamo. Tvrdimo da se partner promenio, da mu više nije stalo, da se ne trudi oko nas, a zapravo smo i sami prestali da mu se posvećujemo i izgubili želju da napredujemo – objašnjava neuropsihijatar.
Komentari 0