Gde nema nade u budućnost, deca se ne rađaju

– Pozdravljam što se predsednik bavi time, trebalo bi i Vlada, ali čini mi se de ne shvataju dovoljno taj signal. Finansijskim merama se taj problem ne rešava. LJudi ne žele da imaju decu, ili imaju jedno, što je ozbiljan znak da su ljudi izgubili nadu, da ne veruju u budućnost svoje zemlje, kao u dobro mesto za njihovu decu. Sasvim je prirodno i normalno da ljudi žele da imaju decu, ako su uslovi iole pristojni. Ali ako vi treba da imate dete, a ne znate šta će sutra sa njim biti, da li ćete moći da ga prehranite, školujete, da li će imati bilo kakav posao ili će morati da idu iz zemlje, onda ne postoji želja za rađanjem na tako lošem mestu – upozorava Trebješanin. On dodaje da je mnogo bitnije da se u Srbiji izmeni društvena i ekonomska klima, da ljudi osete da je ovo mesto gde može da se pristojno živi, te bi onda i natalitet prirodno rastao, bez nekakvih posebnih mera.

Na pitanje da li je nešto pogrešno u populacionim merama koje je najavio predsednik Vučić, urednica portala Bebac Jasmina Mihnjak jasno je poručila „sve je pogrešno“.

– Prvo, pogrešan je momenat, jer je priča o natalitetu dovedena u kontekst sa Kosovom. Tema nataliteta zaslužuje posebnu priču, mnogo ozbiljnije obraćanje i mnogo ozbiljnije sagledavanje celokupne slike. Novčani iznos roditeljskog dodatka nije jedina mera niti treba da bude jedina mera za podsticanje nataliteta – ističe Mihnjak za Danas. Ona dodaje da je na portalu Bebac, ali i na drugim društvenim mrežama, uočljivo da roditelji čak i ne veruju u navedene iznose „jer su se oni u dosadašnjim najavama 1.000 puta menjali“. Prema njenim rečima, ne zna se ni kada bi te mere stupile na snagu, kao što se ne zna da li će biti povraćaja PDV-a ili neće. U vezi sa populacionom politikom, najvažnije je, ističe, da vlast shvati da se roditelji suočavaju sa mnogo problema.

– Država ne treba da plaća žene da rađaju, već treba toj deci da omogući dostojanstven život. To znači da svako dete treba da ima mesto u vrtiću, da svaka žena treba da ima posao, da svaka trudnica bude zaposlena, da kad se vrati sa porodiljskog ne dobije otkaz, da mora na vreme da dobije svoju platu na trudničkom ili porodiljskom… U Srbiji sve to nije tako. Trudnicama i po tri meseca kasne plate i time se u državi niko ne bavi – naglašava Mihnjak. Prema njenim rečima, u aktuelnim društvenim okolnostima, u najmanju ruku je sramotno da se priča o nekim novčanim naknadama koje podstiču žene da rode dete.

„To je još jedna stvar koja je razljutila roditelje i izazvala ogorčenje“, napominje naša sagovornica.

Udruženje Roditelj pozdravlja predstavljene mere, ali isto tako smatra i da novčana izdvajanja iz budžeta nisu presudna u populacionoj politici.

– Roditelji i budući roditelji pre svega žele da osete ekonomsku stabilnost, a to podrazumeva još mnogo koraka koje treba napraviti. Povećanje zaposlenosti kao i ravnopravan položaj žena u radnom odnosu samo su jedan od njih. I dalje imamo problem otpuštanja žena nakon porodiljskog, nezapošljavanja žena koje nisu rađale ili imaju malu decu zbog straha poslodavaca od čestog odsustva sa posla. Usklađivanje rada i roditeljstva još nije razvijeno u praksi na pravi način i ostalo je još mnogo da se radi na tome. Nedopustivo je da se žene zapošljavaju po nepovoljnijim uslovima u odnosu na muškarce, samo da bi poslodavac izbegao svoje obaveze prema njoj, kao trudnici i porodilji – kaže za Danas članica Upravnog odbora Udruženja Roditelj Dragana Soćanin. Ona dodaje da treba obezbediti mesta u vrtićima za svu decu, dovoljan broj pedijatara u domovima zdravlja, različite usluge u zajednici koje bi olakšale život porodicama sa decom, naročito onima sa više dece, na svakodnevnom nivou, i još mnogo toga.

– Na kraju, obećanja na desetogodišnje obaveze prema porodicama sa troje i četvoro dece, u ovom trenutku izgledaju pomalo nestvarno, jer smo svi svesni da se odluke o ukidanju istih nakon nekoliko godina, mogu doneti podjednako lako kao i odluke o uvođenju – zaključuje Soćanin.