Primarijus dr Jasminka Šojić Rajčić, internista i alergolog-imunolog Kliničkog centra Srbije, kaže da se, s obzirom na to da poslednjih decenija vlada epidemija ove bolesti, u ovo doba godine, kada počinje sezona polena, registruje veliki priliv pacijenata:
– Znatan broj njih prvi put ima simptome alergijske kijavice, a za određen broj pacijenata moraće da se urade višestruke analize da bi se utvrdilo šta je uzrok alergijske reakcije. Procenjuje se da svaki peti Evropljanin pati od alergijske kijavice izazvane polenima drveća, trava i korova.
* U kojem životnom dobu se najčešće javlja alergijska kijavica?
– Nema pravila. Osetljivost na, recimo, polene, grinje i kućnu prašinu, ali i mnogobrojne druge alergene poput buđi, ujeda insekata, epitela životinja, može da se javi kako u dečijem uzrastu tako i u šestoj ili sedmoj deceniji. Zajedničko svim pacijentima koji pate od alergijskog rinitisa jeste da imaju genetsku predispoziciju da razviju alergijsku reakciju.
* Kako se utvrđuje na šta je pacijent alergičan?
– Najrasprostranjenija je dijagnostika putem kože, kada se potencijalni alergeni u vidu kapi nanose na malo zagrebanu kožu. Ukoliko se ovim testovima ne otkrije uzrok tegoba, ili pacijent zbog veoma izraženih simptoma ne prekida lečenje antihistaminicima, rade se analize iz krvi da se vidi na koje supstance organizam stvara antitela.
* Zašto mnogi pacijenti kijaju u rano proleće iako nisu osetljivi na polen drveća?
– Reč je samo o mehaničkoj, a ne alergijskoj iritaciji sluznice nosa. Obično ovu vrstu iritacije izazivaju mace koje lete sa topola. Dakle, nema alergije na mace, one samo izazivaju kijanje da bi se izbacile iz šupljine nosa.
* Šta je pravilna terapija u lečenju tegoba polenskog rinitisa?
– Rekla bih da je najbolji način da se primenjuje terapija u dogovoru sa lekarom, nakon urađene dijagnostike, koja treba da nam pokaže na koje alergene je pacijent alergičan. Zavisno od pacijenta do pacijenta lečenje alegijske kijavice se sprovodi nazalnim kortikosteroidima, antihistaminicima i savetuje se redovna toaleta nosa mnogobrojnim sprejovima i rastvorima. Dan bi uvek trebalo započinjati ispiranjem sluznice nosa, jer je koncentracija polena najveća ujutru, zatim bi trebalo naneti nazalni kortikosteroidni lek. Pred spavanje se pije antihistaminik da bi organizam bio spreman kada dođe vreme za ustajanje.
* Koliko dugo se primenjuje terapija?
– Ako je pacijent osetljiv samo na polen drveća, on bi trebalo da sprovodi terapiju dok traje cvetanje drveća. Dakle, uglavnom tokom marta i aprila. Međutim sve je veći broj pacijenata koji su osetljivi bar na dve vrste polena, na primer polena drveća i trava, a neretko i na polen korova. To praktično znači da bi terapiju trebalo da sprovode od početka marta pa sve do kraja oktobra, zavisno od klimatskih uslova. Što je godina toplija, drveće ranije procveta, a poleni korova traju čak do prvog snega.
* Osim antihistaminika i kortikosteroida, koji lekovi se još koriste za lečenje alergijske kijavice?
– Koriste se i antagonisti receptora leukotriena. Oni su namenjeni pacijentima koji imaju alergijski rinitis i dokazanu preosteljivost donjih disajnih puteva, što znači da je veći rizik da razviju astmu. Jer, neadekvatno lečenje gornjih disajnih puteva znači veliku verovatnoću za razvoj astme. Da li su potrebni pomenuti lekovi lekar odlučuje na osnovu ispitivanja funkcije pluća. Inače je rizik da se iz alergijske kijavice ili rinitisa razvije astma veliki. Trideset odsto bolesnika sa alergijskim rinitisom oboli od astme dok 75 odsto obolelih od aste ima alergijski rinitis.
* Ima li novih terapija?
– Da, odskora su na raspolaganju i antihistaminici najnovije generacije koji se ne izlučuju preko jetre. Zbog toga što ne deluju toksično na organizam i nemaju druge loše efekte dnevno može da se popije i više od jedne tablete. Troškove terapije, kao i do sada, snosi isključivo pacijent.
Komentari 0