Ako su i približno takvi, to ponekad ima preveliku cenu za njih i za njihove porodice. Majke i očevi koji teže savršenstvu, upravo suprotno, čine svojoj deci više štete nego koristi. Naime, roditelji koji ne mogu tolerisati svoju nesavršenost često ne mogu ni dečiju. Kao rezultat toga deca će se osećati kao da njihovi roditelji nisu zadovoljni s njima.
Neki roditelji ne tolerišu nedostatke jer mešaju svoj i dečji identitet – oni misle “Ako je naše dete uspešno, i mi smo uspešni”. Često zbog nekog neuspeha dece, oni misle da su loši roditelji i brinu o tome “što će drugi ljudi reći”. Poruka da deca treba da budu savršena može dovesti do ozbiljnih posledica, kao što su: narušavanje samopoštovanja, duboki osećaj neuspeha ili zadržavanja ljutnje. Kad govorimo o perfekcionistima, pri tom ne mislimo na ljude koji drže do visokih standarda – visoki standardi mogu pomoći roditeljima da omoguće svojoj deci dobar život. Ovde pre svega mislimo na one ljude koji očekuju savršenost od sebe ili drugih i kad to ne postignu nemilosrdno su prestrogi prema sebi. Za perfekcioniste nema sredine: ili moraju postići savršenstvo ili se smatraju apsolutnim gubitnicima. Zbog toga zapravo ne doživljavaju mnogo zadovoljstva ili sreće u životu.
Našu kulturu uvelike prožima mit da moramo biti savršeni ili ćemo izneveriti našu decu. Naravno, postoje i neke očigledne prednosti pri pokušaju da se bude najbolji. To često znači da se roditelji posebno trude kako bi dobro obavili posao i čini se da sve odlično funkcioniše. Kada je u kući perfekcionista, svi poslovi se obavljaju glatko. Ručak se skuva, domaći zadatak napiše, dresovi operu pre utakmice. Međutim, ovo može dovesti do osećanja da je svakodnevni život tek lista sveg onog što se treba ili mora napraviti, što brzo umara, a ovi roditelji uz to često misle kako “uvek možemo biti još bolji”.
Posledice za decu
Poslovni ljudi su naviknuti da imaju osećaj kontrole u svom poslu. Kad shvate kako malo kontrole imaju nad svojom decom, mogu se osećati prilično frustrirano i bespomoćno. Setite se situacija kad ste bili besprekorno obučeni i spremni za odlazak na posao, a dete je povratilo po vama. Ili ako morate otrčati u trgovinu po mleko, a vaše dete odabere baš to vreme za svoj napad besa. To je dovoljno da se roditelj perfekcionista snažno uznemiri.
Očevi često teže perfekciji na puno drugačiji način nego što to majke čine. Znaju postavljati nemoguće kriterijume za dečji uspeh, naročito na području obrazovanja i sporta, i znaju biti veliki kritičari. Za njihovu decu, pogotovo dečake, ovo može uzrokovati tragične posledice. Osećaju se kao da se nikad neće moći prilagoditi visokim roditeljskim očekivanjima, što je naročito često kod sinova uspešnih očeva. Oni se ne uključuju u “trku” zato što osećaju da nikad neće moći pobediti, tj. ispuniti očeva očekivanja. Jednostavno je za njih previše stresno i pokušati. A onda droga postaje «najlakši» put do sreće…
Stručnjaci se slažu da roditeljsko savršenstvo – teranje dece da se upišu u najbolju školu, da budu mršava, popularna, da budu najelegantnija na baletu, najbolja u fudbalu – vrlo često ima dubok uticaj na decu. Deca će tada krenuti u jedan od dva ekstrema – ili će se identifikovati sa samokažnjavajućim perfekcionističkim stavom i prihvatiti ga kao svoj ili nasuprot tome neće prihvatiti takav stav i postaće buntovnici. Ovo buntovništvo može dovesti do toga da deca počnu konzumirati drogu i alkohol, kretati se u lošem društvu ili namerno podbacivati u školi kao tinejdžeri. Deca koja se poistovete s ovim roditeljima i sama teže savršenstvu, osećaju stres jer žele udovoljiti svojim roditeljima. Taj pritisak ih može pratiti ceo život. Uvek će u sebi nositi glas majke ili oca koji od njih traže nešto što oni nikako ne mogu postići. Smatra se da roditeljski pritisak može biti jedan od razloga što su samoubistva adolescenata u sve većem porastu. Deca osećaju da ih ne cene po onome što stvarno jesu, već po onome što postižu i postaju depresivna što može dovesti do suicida.
Odustajanje od savršenstva
Postoji način da se prekine krug i zaštite deca, ali za perfekcioniste to u početku može biti „prevelik zalogaj“. Ako se želite prilagoditi stvarnom svetu roditeljstva, važno je da odustanete od nekih svojih ranijih uverenja i spustite kriterijume. Kad jednom ostavite ideju da budete savršeni svo vreme, bićete puno sretniji, a i vaša deca takođe. Poznata je izreka: “Srećniji roditelji, srećnija deca!”.
Za roditelje koji su „zaglavili“ u svom perfekcionizmu, upravo im deca pružaju priliku da se izgrade i promene. Ona mogu pružiti životno iskustvo kroz koje smo jednostavno prisiljeni odustati od pomisli da sve možemo savršeno napraviti. A kako će deca reagovati kad roditelji prestanu kontrolisati same sebe i svoju decu svo vreme? Dobiće priliku da jednostavno budu ono što i jesu. I ujedno će biti sigurnija u sebe, ne samo zato što vide da su njihovi roditelji zadovoljniji njima, već zato što im je dozvoljeno da sami donose odluke, što im pokazuju da im se veruje, što je glavni ključ za samopoštovanje. Što je još važnije, odustajanje od prevelikih očekivanja daje roditeljima priliku da nauče decu jednu od najvažnijih lekcija – ljudski je grešiti. Prihvatati i voleti sebe sa svojim nesavršenostima predstavlja srž samopoštovanja i dobre slike o sebi.
Roditelji perfekcionisti mogu sprečiti da im deca ne krenu njihovim stopama. Ovi znakovi mogu vam pomoći da prepoznate da li je vaše dete na putu da postane perfekcionista:
– Je li vaše dete vrlo uredno? Postaje li vrlo uzrujano u okruženju koje je neuredno ili neorganizovano?
– Ponaša li se kao da mora savršeno obaviti zadatke da bi vam udovoljilo?
– Pridaje li prevelik značaj detaljima u svom radu? Npr. stalno briše rečenicu i ponovo je piše dok god je ne napiše tačno?
– Kritikuje li često svoje prijatelje? Ljuti li se često na svog saigrača ako pravi greške za vreme utakmice?
Da biste pomogli detetu da izbegne zamke perfekcionizma, pokušajte sa sledećim predlozima:
– Ne izražavajte ljubav samo kad dete ostvari postignuće. Pokažite detetu ljubav i onda kad ne uspe zavezati pertle, sagraditi divnu lego kuću ili kad ne postigne odlučujući go na utakmici.
– Pohvalite trud, a ne rezultat. Ako se vaše dete pravi na audiciju za predstavu, a ne dobije ulogu pohvalite ga zbog uloženog truda.
– Pružite dobar primer. Neka vaše dete vidi da se borite, rešavate probleme i prihvatate sebe i kad niste savršeni ili kad pogrešite.
– Pokažite kako da toleriše nered. Pomozite mu da se suoči s neurednim okruženjem objašnjavajući da je s vremena na vreme u redu da neke stvari budu neuredne.
– Smejte se s detetom, našalite se na račun “grešaka”, pomozite mu da ih posmatra na novi način, kao priliku za učenje.
– Budite što opušteniji, koristite prilike za odmor, relaksaciju, odlaske u prirodu, fizičke aktivnosti bez takičenja, pokušajte ne razgovarati o dnevnim napetostima na poslu dok ste kod kuće.
– Ne procenjujte druge na osnovu uspeha, neka dete od vas nauči prihvatati ljude, a da ih deli na dobre i loše, na više i manje vredne.
– Ne ispitujte svaki dan za ocene i domaće zadatke – neka vaše raspoloženje ne zavisi od detetovih ocena. Ne izražavajte licem i rečima nezadovoljstvo svaki put kad dete dobije ocenu manju od one koju biste želeli.
– Ne kupujte skupe poklone i nemojte davati nagrade za svako detetovo postignuće. Neka dete uživa u samoj aktivnosti i sopstvenom uspehu, a da ne zavisi od nagrade.
– Ne upoređujte dete s drugom decom i njihovim uspesima.
I zapamtite: Ako budete prestrogi prema sebi, to može štetiti vašem detetu.
Izvor: Knjiga Odgajam li dobro svoje dete, prof. dr. sc. Gordana Buljan Flander i Ana Karlović
Komentari 0