Obično te prehlade prođu u roku od nekoliko dana i tada nema nikakvih razloga za brigu. Međutim, česte prehlade sa ekstremnim simptomima, zbog kojih dete mora biti i hospitalizovano – mogu  ukazivati na to da vaše dete pati od imunodeficijencije.

Šta izaziva prehladu kod dece?

Da li ste primetili da vaše dete često kija, da mu curi sekret iz nosa i da ima povišenu temperaturu? Sve ovo su simptomi prehlade. Šta je zapravo prehlada? Nju izaziva preko dvesta različitih vrsta virusa.

U normalnim okolnostima simptomi prehlade nestaju posle par dana. Ipak, nekada se dešava da se na već oslabljen imunitet “nakači” još neki drugi virus, pa treći… Tako se vama čini zbog simptoma da vam dete boluje i po dve, tri nedelje od jedne prehlade, a ustvari je to više prehlada spojenih u jednu.

Zašto se ovo dešava? Deca, naročito do treće godine nemaju razvijen imuni odgovor, niti imaju skup  memorijskih ćelija, kojima bi se sledećom prilikom lakše i brže odbranili, te se može desiti da se u vrlo kratkom vremenskom periodu razbole zbog neotpornosti na jedan te isti virus, ili jednu te istu bakteriju.

U prirodi i u našem okruženju postoji veliki broj različitih virusa na koje dečiji organizam nije stekao imunitet. Upravo je to  razlog zašto se deca razboljevaju tako često u najvećem broju slučajeva. Takođe, kod dece do treće godine postoji i fiziološki nedostatak određenih imunoloških faktora. Za konkretnu dijagnostiku i adekvatnu pomoć detetu, veliki je značaj  lekara imunologa.

Normalna učestalost razboljevanja kod dece predškolskog uzrasta je četiri do pet puta godišnje.

Ovo u najčešćem slučaju nije razlog za brigu i predstavlja normalan proces izgradnje imuniteta. Deca koja idu u vrtić ili predškolsko su još više podložna prehladama, baš zato što su jako često u kontaktu sa drugom decom na zatvorenom prostoru.

Nemoguće je primetiti da se dete nalazi u procesu inkubacije. To je period kada je dete zaraženo i kada prenosi bolest na druge, ali još ne prikazuje nikakve znake prehlade. Simptomi se obično pojavljuju nakon nekoliko dana od početka inkubacije.

Sa druge strane, mnogi roditelji ne mogu ostaviti dete kod kuće kada su na poslu, te ga zato dovode u vrtić i kad ono pokazuje znake akutne prehlade. Ovo utiče na decu koja zajedno sa njima idu u vrtić, te se virusi neprestano razmenjuju i lebde u vazduhu. Idealno bi bilo da svako dete koje se žali na bol u grlu i ima povišenu temperaturu, može da bude izolovano na par dana.

Kako dete odrasta tako su i prehlade sve ređe. U tinejdžerskom periodu i zrelom dobu ljudi prosečno imaju između dve i četiri prehlade godišnje.

Kako sprečiti nastanak prehlade?

Prehlada se prenosi pljuvačkom (kijanjem, kašljanjem), ali i dodirivanjem rukama međusobno i dodirivanjem stvari koje je zaražena osoba koristila. Takvi predmeti su pogotovo u vrtiću česti. To mogu biti igračke, instrumenti ili bojice.

Kako bi se smanjila mogućnost od prenošenja prehlade putem predmeta, vaspitači u vrtićima sve više insistiraju na čestom pranju ruku.

Deci često bude dosadno da to rade više puta dnevno pa se preporučuje da i od ovog napravite igru. Recimo, pravite balončiće od sapunice, ili otpevajte pesmicu zajedno dok perete ruke sa detetom. Na ovaj način ćete biti sigurni da su ruke temeljno oprane.

Uz to prostorije u kojima se nalazi grupa dece moraju često biti provetravane, koliko god da je hladno.

Prehladu ne donosi hladno vreme, nego virusi. Kako tada više vremena provodimo unutra sa drugim ljudima tako raste mogućnost od zaraze.

Ipak, od prehlade je decu nemoguće sasvim zaštititi i zaobići je u potpunosti. Možete samo pokušati da smanjite njihov broj. To se naročito odnosi na decu u vrtiću, gde zdravlje vašeg deteta ne zavisi samo od pranja ruku, već i od druge dece.

Ovo je dobro iz dva razloga: dete će preležati bolest i uz to ojačati imunitet, a i neće moći da zarazi drugu decu.

Kako prepoznati simptome i šta činiti kada prehlada dođe?

U uobičajne simptome prehlade spada blago povišena temperatura, bol u grlu, kašalj, kijanje, curenje sekreta iz nosa ili suza iz očiju. Obično su blage i ne zahtevaju čak ni odlazak pedijatru. Ukoliko se dete oseća dobro, može da se igra i nije izgubilo apetit, verovatno nije ni potrebno da ostane kod kuće, već slobodno može ići u vrtić.

Ukoliko primetite jače simptome, na primer temperaturu preko 38,5 stepeni i izuzetno jak kašalj onda se obratite dečijem lekaru. Nemojte nikako davati detetu lekove na svoju ruku.

Mnogi roditelji detetu sa prehladom ishitreno daju antibiotike. Pogrešno je žuriti sa primenom antibiotika u lečenju prehlada kod dece. Antibiotici deluju samo na bakterije, a izazivači prehlada najčešće  su virusi. Tako ništa nećete učiniti, a možete poremetiti crevnu floru deteta.

Nemojte davati antibiotike čak i ako primetite da sekret iz nosa više nije beo, nego je postao žućkast ili zelenkast. Nekad ovakav sekret može ukazivati na bakterije u organizmu, ali to ne mora biti slučaj. U nosu su prirodno nastanjene bakterije koje organizmu ne mogu naneti nikakvu štetu.

Ukoliko mislite da su detetu potrebni lekovi, obratite se najpre lekaru. Odlično je da pre upotrebe lekova uradite bris grla i nosa, i analizu krvne slike, kao i analizu mokraće deteta, i na taj način proverite o kakvoj je infekciji reč, kojim je uzročnikom izazvana, i da li je u terapiji potrebno samo vreme i upotreba vitamina, ili je bolest zahtevnija po pitanju terapije.

Kako najlakše pomoći detetu?

Postoji nekoliko jednostavnih saveta koji bi pomogli vašem detetu da brže ozdravi. Najpre, vrlo je bitno da deci redovno brišete nosiće, kako se sekret ne bi skupljao. Sekret se iz nosa vadi pumpicom za nos. Tako on neće doći do grla i prouzrokovati kašalj.

Takođe, sekret se može razrediti slanim rastvorom, što će olakšati njegovo izbacivanje iz organizma.

Ukoliko dete počne da kašlje nemojte paničiti i odmah sumnjati na bronhitis. Procenite da li dete ima suv ili produktivan kašalj, pa mu kupite i dajte sirup, ako ima dovoljno godina da ga konzumira.

Organizam treba da se sam bori sa temperaturom nižom od okvirnih 38 – 38.5 stepeni, ali sve zavisi od konkretnog slučaja. Ovo omogućava da dete ojača svoje telo i stekne imunitet. Sve više temperature od ovih se skidaju mlakim oblogama i tuširanjem mlakom vodom. Na vreme posetite lekara i dogovite se o tačnom postupku i načinu ponašanja u slučaju da se temperatura iznenada povisi. Preventivno je potrebno snabdeti se lekovima i obezbediti detetu hranu koja je tečna i bogata vitaminima i mineralima.

Ishrana neka bude raznovrsna, sa puno svežeg voća i svežeg i skuvanog povrća. Takođe, bitno je i davati detetu dosta vode,  prirodnu domaću supu ili čorbu od povrća, kako zbog visoke temperature ne bi došlo do dehidratacije.

Kada posumnjati na imunodeficijenciju?

Primarne imunodeficijencije su retke bolesti. Spadaju u hronična stanja, a nastaju usled izostanka funkcije jednog dela imunog sistema.

Ove bolesti nisu zarazne bolesti, već nastaju zbog naslednih ili genetskih poremećaja. Najčešće se javljaju i prepoznaju odmah po rođenju, ili u ranom detinjstvu, ali moguće je da od ovih poremećaja oboli bilo ko,  i to u bilo kom periodu života. U nekim slučajevima problem postoji u funkcionisanju samo jedne komponentne imunog sistema, u nekim slučajevima – zahvaćeno je više komponenti.

U svim situacijama, oboleli od ovih retkih bolesti imaće povećanu sklonost ka infekcijama. Ove infekcije zahvataju kožu, sinuse, grlo, uvo, pluća, mokraćne puteve, ali nekada čak i mozak i kičmenu moždinu. Te infekcije se uprkos lečenju često ponavljaju, dugo traju, ponekada se komplikuju još težim infekcijama, i imaju neuobičajen tok.

Ukoliko se desi da kod deteta ili odrasle osobe infekcija ne prođe u kućnim uslovima, već zahteva hospitalizaciju, infekcija se jako teško leči i izazvana je retkim i neuobičajenim mikroorganizmima, javlja se ponavljano – iz godine u godinu, ili iz meseca u mesec, i ako je kod nekog člana porodice slična učestalost razboljevanja – neophodno je javiti se lekaru imunologu i ispitati mogućnost primarne imunodeficijencije.

Imunodeficijencije mogu nastati zbog problema u količini ili funkciji zaštitnih antitela, ili zaštitnih ćelija imunog sistema. Nekada u ozbiljnim slučajevima ovi nedostaci imunog sistema mogu biti i kombinovani. U zavisnosti od toga koji je nivo imunog sistema ugrožen primenjuju se različiti lekovi, suplementi, ili se primenjuje nadoknada određenih derivata krvi, ili transplantacija koštane srži. 

Nekada je imunodeficijencija toliko ozbiljna da se oboleli u periodu dijagnostike i primene adekvatnih lekova, bukvalno mora izolovati i živeti život kao pod staklenim zvonom. Na svu sreću, znatno češće su defekti izolovani, jednostavniji, i osim češćih izostanaka iz vrtića, škole i sa posla oboleli mogu da žive uobičajenim načinom života.

U pisanju ovog teksta svojim savetima pomogla lekar imunolog, dr Aleksandra Bocokić