Foto: Pixabay
Decu koja stalno postavljaju takva pitanja treba podsticati, kažu istraživači, s obzirom na to da su oni ti koji žele da učestvuju u razgovoru, a najverovatnije je da će takva deca imati bolje rezultate u školi.
Studija u kojoj je učestvovalo 6.200 dece predškolskog uzrasta je pokazala da su najviše fokusirani na času bili ono koji su često postavljali pitanja, a oni su postigli i bolje rezultate u čitanju i matematičkim testovima.
Deca iz manje povlašćenog okruženja su imala lošiju koncetraciju.
– Promovisanje radoznalosti kod dece, posebno kod one iz okruženja koje je ekonomski ugroženo, može biti važan i nedovoljno prepoznatljiv način za rešavanje nedostatka ostvarenja – kaže autor studije doktor Prači Šah sa Univerziteta u Mičigenu.
– Udruživanje radoznalosti sa akademskim dostignućima je veće kod dece sa niskim socioekonomskim statusom – kaže doktor Šah.
Istraživači su slali upitnike roditeljima 6.200 dece, roditelji su trebali da opišu nivo radoznalosti svoje dece u periodu kada su imali devet meseci, dve godine i oko pet godina – kada su započeli učenje.
Deca koja su pokazala najviši stepen radoznalosti imala su bolje rezultate u ranim školskim testovima.
Postoji nekoliko dokaza da je radoznalost poželjnija kod dece iz bogatih porodica, što može pomoći da kasnije budu manje privilegovani učenici, navodi se u studiji koja je objavljena u časopisu „Pediatric Research“.
Izvor: Telegraf
Komentari 0