Foto: Pixabay
Deca to doživljavaju kao ponižavanje pred osobama na koje treba da ostave pozitivan utisak i budu prihvaćeni u društvu u kom se nalaze. Neka deca će na grdnju reagovati još negativnije, jer će se osetiti napadnuto, dok će se druga, posebno ako su veoma mala, pokunjiti, rastužiti i povući u sebe, što može negativno da utiče na njihov razvoj i emocionalnu stablnost. .
Disciplinovanje i kritikovanje dece treba da ostanu u okviru porodice, jer će jedino na taj način imati efekta. Dete mora da se oseća voljenim i poštovanim, a dom treba da bude mesto na kom može bez straha da izražava emocije i da govori o problemima koji ga muče. Umesto da ga u javnosti kritikujete ako je nevljalo, trebalo bi preventivno da mu iskazujete ljubav i nežnost pred drugima, a rezultat će biti iznenađujuć.
Svi mi se sećamo situacija kada su mama i tata vikali na nas u javnosti i strašnog osećaja koji nam se urezao u pamćenje do danas. Vikanjem su skretali pažnju okoline na „prestupnika“, a to smo bili mi, pa smo bili ophrvani negativnim emocijama, osećali smo se nemoćno i povređeno. Još se sećate toga? E, zato ne dozvolite da i vaša deca imaju tako loše uspomene.
Ako dete grdite u vaša četiri zida, pokazujete mu da ga poštujete i da ne želite da ga ponižavate pred drugima. Ne zaboravite da mu naglasite da ponavljanje grešaka i nedozvoljenog ponašanja više nećete tolerisati i da će ubuduće biti kažnjeno odvođenjem s mesta na kojem je pravilo „incidente“.
Ukoliko se, na primer, dete igra loptom u dnevnoj sobi pred gostima uprkos zabrani, a zatim obori saksiju sa cvećem, vikanjem i kažnjavanjem deteta pred svima nećete korigovati njegovo ponašanje za ubuduće. U tom tenutku najbolje je da zatražite njegovu pomoć oko čišćenja nereda, a kada ostanete sami, porazgovarajte o tome što je uradilo i objasnite mu koje su posledice ukoliko i ubuduće ne bude poštovalo zabrane.
Komentari 0