Doktor Marković navodi da je uzrok bola najčešće rast ćelija dojke koje se pripremaju za „proizvodnju“ mleka, a kada trudnoća izostane, u drugom delu ciklusa splašnjavaju. Naravno, ovaj proces se ponavlja mnogo puta. Nisu svi delovi dojke stalno aktivni, pa otuda i mestimična promena mesta i intenziteta bola. To je fiziološki bol. U tom slučaju savetuje se stavljanje hladnih obloga, mirovanje, a ponekad i korišćenje blagih analgetika.
Zašto dolazi do stvaranja benignih, odnosno fibrocističnih promena u dojkama?
– One nastaju kao kumulativni proces, uzrokovan delom normalnim hormonskim varijacijama tokom mesečnog ciklusa. Upravo stalno „bubrenje“ i „splašnjavanje“ dojki tokom ciklusa dovode do nekancerskih promene u dojkama, koje ponekad mogu da izazvaju neugodnost, osetljivost i bolove.
* Da li ove promene imaju samo žene u reproduktivnom dobu ili i one koje se bliže ili su već u menopauzi?
– Smatra se da ih ima od 30 do 60 odsto žena, a od tog broja najmanje polovina je u reproduktivnom periodu. Neki podaci navode da je celoživotni rizik da se ove promene jave kod čak 70-90 odsto žena. Naravno, tegobe i intenzitet se znatno smanjuju u menopauzi.
* Koliko često treba ići na preglede?
– Posle 30. godine, savetuje se i ultrazvučni pregled jednom godišnje. Posle 40. preporučuju se mamografski pregled a od 50. do 70. sve žene bi obavezno trebalo da rade mamografiju na dve godine, što je i predviđeno organizovanim skriningom. Posle 70. godine savetuju se mamografije na tri godine.
* Koja je prva dijagnostička procedura kojom se proverava stanje dojki?
– U praksi, žene često „opipavaju“ svoje dojke, posebno ako osete bol ili nelagodnost. Ali povremeno opipavanje nije samopregled. Samopregledi podrazumevaju redovno posmatranje i opipavanje dojki i pazuha prema preporukama i u određeno vreme, najbolje u prvih nekoliko dana ciklusa ili određenog dana u mesecu kod žena u menopauzi. Samopregledi nisu dijagnostička procedura, ali su bitni u prepoznavanju značaja redovnih pregleda. Svakako se savetuje poseta lekaru ukoliko žena napipa nešto što nije napipavala ranije.
* Koliko je značajan klinički pregled hirurga?
– Prvi klinički pregled bi trebalo da obavi izabrani lekar ili ginekolog u domu zdravlja.
* Šta sledi ako se na dojkama utvrde promene u vidu cista ili čvorića?
– Lekar tada upućuje pacijentkinju na dopunsku radiološku dijagnostiku u skladu sa njenim godinama i u zavisnosti od kliničkog nalaza na dojkama. Ultrazvuk dojki izuzetno pouzdano utvrđuje prisustvo tečnosti, odnosno ciste. Ciste su dobroćudna proširenja kanalića dojke. Radiolog koji je iskusan u ultrazvučnoj dijagnostici dojki može da postavi sumnju i na druge promene u dojkama.
* Kada se savetuje punkcija ciste?
– Ciste se punktiraju ukoliko su velike i stvaraju bolove, ako imaju znake zapaljenja, ili ukoliko postoji gust sadržaj ili se opisuju izrasline unutar ciste. Tako dobijen materijal se obavezno šalje na bakteriološki i citološki pregled.
* U kojem procentu su fibrocistične promene zloćudne?
– Nema povećanog rizika kod žena bez porodične istorije i urednog nalaza kada je o umnožavanju ćelija reč. Fibrocistične promene se retko manifestuju zadebljanjem ili izraslinom koju treba proveriti biopsijom. Ukoliko se u patološkom nalazu pokaže postojanje ubrzanog rasta ili atipije ćelija dojke, tada postoji povišen rizik, što zahteva češće kontrole ili hiruršku intervenciju.
* Šta utiče na odluku da li će biti otklonjena cela dojka ili samo njen deo?
– Izbor operacije kod karcinoma dojke najviše zavisi od stadijuma bolesti, ali i od znanja i veštine hirurga, kao i od odluke same pacijentkinje. Uklanjanje cele dojke, mastektomija, više nije sinonim za većinu karcinoma dojke. Pošteda dojke pri uklanjanju tumora obavezno podrazumeva i zračenje ostatka dojke, jer se tako najbolje smanjuje rizik za povratak bolesti. Cilj je da se postigne onkološki bezbedna operacija, najbolji kozmetski efekat, a time i velika pomoć u psihosocijalnom oporavku. Takođe, primarna ili odložena rekonstrukcija dojki je omogućena prema indikacijama.
MAGNETNA REZONANCA
* Kada se van redovnih pregleda savetuje mamografija, a kada magnetna rezonanca?
– Mamografija, odnosno rendgensko snimanje dojki, predstavlja „zlatni standard“ u dijagnostici karcinoma dojki. Savetuje se svim ženama kod kojih postoji klinička ili ultrazvučna sumnja na prisustvo tumora, bilo dobroćudnog ili zloćudnog. Mamografija najbolje „otkriva“ male promene u dojkama koje mogu postaviti sumnju na početni rak dojke. Magnetna rezonancija je specifična metoda koja nije rezervisana za rutinske preglede dojki već samo na predlog radiologa, koji na taj način može sumirati klinički, ultrazvučni ili mamografski pregled. Takođe, značajna je u proceni terapijskog odgovora, smanjenja tumora ukoliko je lečenje raka dojke započeto hemoterapijom.
SIMPTOMI
* Koji su simptomi koji bi pacijentkinju odmah trebalo da upute lekaru?
– Crvenilo kože dojke, izbočine u dojci, uvlačenje bradavica ili kože dojke koje ranije nije primećeno, iscedak iz bradavice. I opipljivi čvorovi u pazuhu su pokazatelji da su neophodni detaljan pregled i dijagnostika.
Komentari 0