Raspust uvek možete (i trebalo bi) da iskoristite da kod svog deteta razvijate ljubav prema učenju na jedan drugačiji način. Naravno da ovde ne mislimo na  obnavljanje gradiva iz udžbenika, to je valjda jasno.

Najbolja stvar od svega je što deca čak neće biti ni svesna da uče!

Predstavljamo nekoliko sjajnih aktivnosti kojima ćete decu zainteresovati i probuditi im radoznalost za učenje.

To će im pomoći i da, kad počne škola, na suvoparno gradivo gledaju iz drugog ugla.

1. Idite u muzeje

Svaki veći grad ima svoje muzeje u kojima je na drugačiji način predstavljena istorija. Neki od njih, poput Muzeja Nikole Tesle ili Muzeja nauke i tehnike mogu biti odlični za početak. Deci koja verovatno nikad u životu nisu videla telefon sa brojčanikom moglo bi biti veoma zanimljivo da vide praprapretka svojih Androida.

Studija koja je pre nekoliko godina sprovedena u SAD otkrila je brojne prednosti koje ima odlazak u muzeje za decu. Pa tako deca koja su posećivala muzeje:

• Pokazuju razvijenije veštine kritičkog razmišljanja
• Imaju viši nivo društvene tolerancije,
• pokazuju bolje razumevanje istorijskih događaja i;
• razvijaju sopstveni ukus za umetnost i kulturne institucije.

Vodite decu u muzeje i galerije i ohrabrite ih da postavljaju pitanja i diskutujte s njima. To će pobuditi njihovu radoznalost, podstaći razvoj veština rešavanja problema, kreativnost i ljubav prema učenju.

2. Vodite ih u supermarket (na pijacu, u ribarnicu…)

Da, dobro ste pročitali.

Svojevremeno je u jednom lancu supermarketa izvršeno zanimljivo istraživanje. Na različitim mestima na policama postavljane su table sa pitanjima (kod mleka – koja životinja nam daje mleko, šta se sve od mleka pravi; kod hleba – od čega se pravi hleb itd.).

Rezultati istraživanja su pokazali da su ove table uticale na povećanje konverzacije između dece i roditelja u radnji za jednu trećinu. Vama, naravno, nisu potrebne table da biste podstakli ovakvu vrstu konverzacije sa detetom, a isto to možete i na pijaci. Šta je voće a šta povrće? Koje voće je kiselo, koje slatko? Šta jede zec, a šta daje koka? Milioni su mogućnosti svuda oko nas. Potrebno je samo da zainteresujete dete i ohrabrite ga da postavlja pitanja.

3. Dajte im priliku da se dosađuju

Često se raspust pretvori u beskonačnu bitku gde ste pobednik samo ako uspete da osmislite neku novu zabavnu aktivnost za svoje dete.

Ali ne, ne mislimo da im date telefone u ruke i pustite ih. Deci je potrebno vreme da budu sami sa sobom, da se isključe od bleštavila, brzine i haosa spoljnog sveta i otkriju svoja interesovanja i ono u čemu su dobri.

Deca digitalnog doba naviknuta su da se konstantno zabavljaju i da im to neko drugi omogući – bio to roditelj ili neki uređaj.

Zato je deci preko potrebno vreme da izbistre um, razmišljaju i sami razvijaju kreativne strategije da se zabave.

Ohrabrite svoju decu da svakog dana izađu, prošetaju se, pogledaju svet sopstvenim očima, umesto kroz ekran svog telefona.

4. Neka čitanje postane rutina 

Uobičajena rutina obično prestaje kad prestane i škola. Ali neke stvari ne bi trebalo da budu „žrtve raspusta”. Čitanje je jedna od najčistijih i najboljih formi učenja za decu svih uzrasta (i to uključuje da im vi čitate).

Za mlađu decu čitanje znači razvoj mašte i kreativnosti, bogaćenje rečnika i značajan uticaj na razvoj rane pismenosti.

Zato, prvom sledećom prilikom svom detetu darujte knjigu. To je dar koji nikad ne prestaje da daje.

5. Diskutujte o tekućim stvarima

Pronađite teme iz aktuelnosti (iz vašeg okruženja, vesti, svakodnevnog života) o kojima možete raspravljati sa decom, a da su u skladu sa uzrastom deteta.

Ohrabrite ih da raspravljaju o različitim temama, da stvore i brane sopstveni stav i da stvari sagledavaju iz različitih uglova. Ko zna, možda i vi nešto novo naučite!

Dakle, dozvolite deci da uživaju u praznicima, ali im pokažite da učenje može biti jedna od najzanimljivijih aktivnosti na raspustu.

Priredila: A. C.

Zelena ucionica