Poremećaj glasa – hiperkinetička disfonija

Foto: Canva

Respiracija, fonacija i artikulacija se nalaze pod jakim uticajem emocija tako da u pojedinim situacijama mogu da budu poremećene. Svaka jaka emocija, sprečava uspešnu koordinaciju fonacijskih pokreta, a to se ispoljava poremećajem glasa i govora. Menja se visina, jačina i boja glasa, govor postaje brži ili sporiji.

Najčešći poremećaji glasa u dečijem dobu su hiperkinetička disfonija i dečiji čvorići. Problem nastaje u zvučnosti, boji i intenzitetu tj.kvalitet glasa biva narušen. Glas je promukao, slabog intenziteta,osnovni ton mu je snižen, dete ima smetnje u govorno-pevanom glasu.

Poremećaji glasa dele se na organske (posledice anatomskih promena i brojne zapaljenske promene) i funkcionalni (posledice nepravilne upotrebe vokalnog aparata).

Uzroci poremećaja glasa

Uzroci poremećaja glasa mogu biti mnogobrojni. U organske spadaju (kongenitalne anomalije, poremećaji CNS,  alergije, povrede , endokrini poremećaji). Funkcionalni poremećaji glasa su: pogrešna upotreba vokalnog aparata i socijalno-profesionalni uzroci. Najčešći uzroci kod dečije promuklosti su: plač, vika, preterano pevanje, imaju naviku da govore previše, glasno i sa prevelikim trudom. Neekonomično koriste glas dok pevaju u horu, kada su u školskim kampovima ili ekskurziji, viču na odmoru, na igralištu , bazenu, kada su prehlađeni i slično. Kada pričaju ne koriste pauze i pravilno disanje, tako da naprežu glas i čvorići nastaju posredstvom stresa koji utiče na larinks i osetljive glasnice.

Takođe imaju svoje televizijske junake koje podržavaju upotrebljavajući neadekvatan registar  i time se izlažu velikim glasovnim naporim, a to vremenom dovodi do oštećenja glasa.

Pubertet je takođe period u kome osnovni glas postaje problem. Bilo koje promene u funkciji endokrinih žlezda mogu da uspore rast glasnica i ometaju mutaciju glasa (prirodna promena u glasu).

Lečenje  poremećaja glasa

Lečenje zahteva dosta upornosti, strpljenja deteta i osoba koje učestvuju u tom procesu. Ako je u pitanju zvučnost ili povećana nazalizacija treba proveriti da li je uvećen treći krajnik. ORL specijalista ordinira medikamentoznu terapiju ako je potrebna. Psihološka stabilizacija se sprovodi kod kuće, u školi, s tim da se što pre uklone svi stresni moment.

Fonorehabiliracija glasa je jako važna i to sa posebnom poentom na relaksaciji i vežbama disanja koja se kod predškolske dece sprovodi kroz igru. Logoped provodi vežbe, edukuje roditelje, a takođe i vaspitače koji i sami mogu imati poremećaj glasa, što u svakom slučaju predstavlja loš uzor detetu.

Čestim vežbama u toku dana, stvaraju se fonacijski automatizmi, dete postaje svesno svoje greške u glasu i stvara želju da glas poboljša. Roditelji i vaspitači treba da mu pomognu i da   ga pravilno usmere u pogledu vokalnih napora, a takođe da spreče imitiranje neadekvatnih glasova.

Deca od najranijeg uzrasta prvo opaze intonaciju ljudskog glasa, zato dete treba okružiti prijatnim, melodičnim i blagim glasom.Kod govora potencirati pravilno, opušteno fiziološko  i govorno disanje. Bez dobrog disanja nema pravilnog glasa i govora.