Kad se završe velika sportska takmičenja, kada se nižu uspesi, radovanja, dočeci – tada je određeni sport u zenitu, upisuju se deca masovno sa željom da postanu fudbaleri, teniseri, vaterpolisti…

Ipak, u namerama ne uspeju svi.

Naša sagovornica priznaje da se kod dece može uočiti motorika, talenat vrlo brzo, već pri prvom bacanju lopte. Ali, ono što opredeljuje i izdvaja neku decu jesu upornost i spremnost na veliki rad.

To je ono što od dece pravi šampione. A roditelji? Često se oni i njihove ambicije pokažu kao „kamen spoticanja“, deca prerano počnu da se bave sportom, „sagore“ u radu i sve im pre vremena dosadi.

U tom raskoraku propuštaju se mnoge prilike.

„Mora da se radi da bi se uspelo. Ana Ivanović je recimo pravi primer posvećenog rada, a malo talenta. Danas mi se čini da mnogo više žele roditelji nego deca, a veliki problem je i što deca treniraju nekoliko sportova istovremeno“, priča naša sagovornica koja ne krije da je u „svoje vreme“ bila veoma uspešna, talentovana, ali kaže da nije bila dovoljno vredna.

„Ja sam imala tehniku, talenat, ali je moj trud i rad su izostali. Za sebe često kažem da sam lenja, a i moji roditelji nisu bili imućni. Retki su oni koji uđu u tu priču da prodaju sve zarad uspeha deteta. Veliki je to rizik. Bila sam generacija sa Monikom Seleš, pobeđivala sam je, ali za nju su se složile kockice da postigne takav uspeh. I danas se rado vidimo kad dođe u Srbiju“, priča Ivana Obradović, koja sada sa uživanjem radi sa decom, ali i starijima koji žele da nauče osnove „belog sporta“.

Da bi dete zavolelo sport, izgradilo zdrave navike i dobar odnos prema sportu, izbor sporta treba prepustiti detetu. Roditelj je tu da usmeri, posavetuje, daje izbor, a ponekad i samo dete izrazi želju za bavljenjem određenim sportom.

„Roditelji mogu da imaju želju da se dete bavi određenim sportom, ali dete može da bude uspešno i srećno baveći sportom samo ako je to njegova želja. Ne može ništa na silu“, kaže Vesna Milić.

Zanimljivo je da se u praksi često pokaže i da mnogi roditelji iz želje da njihovo dete bude uspešan sportista ne vide ograničenja svog deteta sa jedne strane, a sa druge strane neki roditelji ne uviđaju talenat svog deteta.

Kako bi se razvio potencijal deteta treba da se trener i roditelji dopunjuju i da imaju poverenje jedno u drugo.

„Treneri kao najkompetetnija osobe može da proceni koje dete ima talenta za sport i koje dete treba forsirati. Zbog toga roditelji moraju da imaju maksimalno poverenje u stručnost trenera“, savetuje geštalt tepapeut Vesna Milić.

Ona kaže da su reči u pravom trenutku dovoljan podstrek, a svakako treba izbegavati forsiranje i pomeranje granica mogućnosti.

„To nikad nije dobro. Ipak, ukoliko trener i roditelji procenjuju da je dete talentovano, da ima smisla i želju da se bavi određenim sportom, ponekad su odricanja, pa čak i odlazak kod stručnjaka, sportskog psihologa ili savetnika potrebni u smislu podrške. Ukoliko je procena takva da je dete jako talentovano, može biti podrška i pozajmca samih roditelja“, objašnjava naša sagovornica.

Super zena