Foto: Pixabay
Telefoni novijih generacija se nazivaju pametnim, ali stručnjaci sve više upozoravaju da mogu biti i opasni, ako njihovo korišćenje zameni sve ostale aktivnosti. Deca u starijim razredima osnovnih škola i srednjoškolci dnevno pred ekranima pametnih telefona, tableta i računara provedu i više od šest sati, što pored ostalog vodi i u zavisnost i zahteva pomoć stručnjaka.
Brojne su tegobe koje se mogu javiti kod te dece – od gojaznosti, deformiteta kičme, poremećaja vida, pa sve do anksioznosti i depresije.
Ljutica kaže za Centar za istraživačko novinarstvo Crne Gore (CIN-CG) da je zastrašujuće to što se starosna granica korisnika interneta značajno spustila.
„Veliki procenat dece u nižim razredima osnovne škole i po nekoliko sati dnevno koriste mobilne telefone i tablete. Nije redak slučaj videti malo dete u kolicima sa telefonom u rukama. Roditelji sve češće posežu za ovom ‘čudesnom spravom’, kako bi dobili ‘svojih pet minuta’. Međutim, u određenom momentu, roditelji širom sveta počinju da brinu zbog prekomerenog korišćenja interneta“, izjavila je Ljutica za CIN-CG.
Prema saopštenjima američkog Nacionalnog zdravstvenog instituta, „vreme ekrana“ je problem. Ljutica pojašnjava da je to bilo koje vreme provedeno ispred televizora, video igara, mobilnih telefona, računara.
Ona kaže da se procenjuje da deca i tinejdžeri između osam i 18 godina nedeljno sedmice provode oko 44,5 sati ispred digitalnih ekrana. Takođe, 23 odsto dece prijavila su da osećaju zavisnost od video igrica.
Ljutica ističe da prekomerno korištenje interneta može da dovede do negativnih efekata. Najčešće u „ekranskom vremenu“ nema fizičkog kretanja, deca nemaju vremena da pojedu nešto zdravo, pa se obroci svode na visokokaloričnu brzu hranu u kombinaciji sa gaziranim sokovima, što dovodi do gojaznosti. Takođe, neprirodan položaj dovodi do deformiteta kičme.
Ljutica naglašava da deca koja su često na internetu ili pred ekranom odlaze kasnije u krevet i imaju problem sa uspavljivanjem, pojavljuje se oštećenje vida, česte glavobolje i razdražljivost. Kod takve dece, tvrdi doktorka, povećava se i verovatnoća pojave anksioznosti, depresije, poremećaja pažnje, uključujuči Attention Deficit Disorder (ADD), odnosno smanjenje pažnje i Attention Deficit and Hyperactivity Disorder (ADHD) – poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću.
Ona kaže da previše vremena provedenog pred ekranima i na internetu može uništiti ravnotežu interesa i aktivnosti deteta, kao i da se može pojaviti kompulzivno ponašanje.
Ljutica ističe da su neki od znakova zavisnosti od ekranskog vremena to što deca ostaju online mnogo duže nego ranije, koriste tajno internet, počinju da lažu o vremenu provedenom na globalnoj mreži, često ostaju online čitavu noć.
Neretko se, tvrdi, javljaju i promene na emocionalnom polju, deca postaju besna ili uznemirena ako ih neko prekine dok su online, razdražljiva su kad ne mogu da pristupe web-u, depresivna kad im se uskrati internet…
Komentari 0