Foto: ece.illinois.edu
Njegov pronalazak predstavlja revoluciju u svetskoj medicini jer omogućava precizno odstranjivanje samo obolelih ćelija, a da se pri tom ne dotiče zdravo tkivo.
Inspiraciju za ovu kameru dr Gruev je našao u vizuelnim sistemima životinja, a posebno ga je fascinirala vrsta malog morskog raka Manis, koji ima složene oči sa nano ćelijama i izuzetno osetljivim senzorima za vid koji raspoznaju šesnaest različitih spektara boja, od plave do infracrvene, odnosno vide nekoliko miliona boja više od čoveka.
Prvi senzor je dizajniran na osnovu vizuelnog sistema rakova Manis, a drugi se zasniva na vizuelnom sistemu leptira Monarh.
Viktor Gruev je rođen u Ohridu, a sa 15 godina je na razmeni učenika otišao u Ameriku. Potom se vraća u Skoplje gde upisuje elektrotehniku, a potom na prvoj godini fakulteta ponovo odlazi u Ameriku gde nastavlja studije.
Tamo je zavšrio dva fakulteta, elektrotehniku i medicinu i stekao doktorsku titulu. Na univerzitetu u Ilinoisu predaje oba predmeta.
Dr Gruev često dolazi u Makedoniju gde rado priča o svojim izumima. Jednom prilikom je u detalje objasnio kako je nastala kamera za otkrivanje kancerogenih ćelija, a ovih dana, gostujući na skopskoj Televiziji 24 je rekao da njegove naočare sa kamerom za otkrivanje raka koštaju svega 200 dolara.
Pogledajte video o naočarima:
– Pre osam godina saradnja sa grupom vrhunskih morskih biologa odvela me je na veliki koraln greben na ostrvu Lizard gde su naučnici ispitivali skriveni svet grebena koji polako nestaje zbog globalnog otopljavanja. Tokom tih istraživanja došao sam do saznanja da razne životinje mogu da vide mnogo više od najsavremenijih kamera. Jednostavno, priroda je na evolutivan način došla do optimalnog rešenja očiju ovih životinja.
Najviše su me fascinirali mali morski rakovi, koji imaju najsofisticiraniji vizuelni sistem u životinjskom svetu. Oni imaju više od 16 receptora za boju. U poređenju sa našim vizuelnim sistemom, koji koristi tri receptora, njihov vizuelni sistem može da razlikuje male nijanse crvene ili druge boje, koje za nas nemaju razlike – kazao je dr Gruev.
Dopunska dimenzija njihovog vizuelnog sistema je ta što oni mogu da razlikuju polarizacionu svetlost. Ove životinjice imaju četiri para „naočara“ za polarizaciju, koje koriste za međusobnu komunikaciju.
– Tako sam počeo sa razvojem kamere koja može da „vidi“ polarizaciju svetlosti, a njeni senzori, napravljeni od raznih nanomaterijala kopiraju dizajn iz prirode. Kada sam sa mojim timom napravio kameru, počeli smo da je koristimo u medicini i tu smo došli do zanimljivog otkrića.
Senzori na kameri su nam omogućili da uočimo razliku između zdravih od kancerogenih ćelija, da proučimo mehaničke strukture kod ligamenata i tetiva i slično. Sa mojom kamerom za polarizaciju može da se predvidi kada Ahilova tetiva može da se iskida – objašnjava dr Viktor Gruev.
Ipak, najveću primenu ova kamera, velika svega jedan centimetar ima za otkrivanje kancerogenih ćelija. Kameru montiranu na naočare koriste dvojica hirurga tokom operacije. Koristi se i specijalan kontrastni agens, koji nije štetan za pacijente, i on odlazi direktno do ćelija tumura, koje postaju fluoroscentne.
– Moja kamera može da vidi gde su te kancerogene fluoroscentne ćelije pa hirurg može tačno da locira gde se one nalaze i da ih odstrani. Do sada je najveći problem kod onkoloških operacija bio da se utvrdi dokle ide tumor i da li su kompletno hiruški odstranjene kancerogene ćelije. Moja kamera upravo u tome pomaže hirurzima da sa preciznošću utvrde dokle su se proširile kancerogene ćelije – rekao je dr Gruev gostujući u Televiziji 24.
Dr Gruev se sada ponovo našao u žiži naučne i svetske javnosti sa svojim novim izumom, podvodnim GPS.
Pogledajte video o podvodnom GPS-u:
Koristeći iskustva njegovih prethodnih polarizacionih kamera, on je sa svojim timom stvorio specijalnu podvodnu kameru koja u roku od deset sekundi može tačno da locira mesto gde se nalazite pod vodom.
– Kada se čovek nalazi ispod vode, GPS tamo ne funkcioniše zato što nema signala. Pod vodom nema nikakvih radio signala, pa obična navigacija, koja se koristi na suvome, ne radi. Međutim, kada svetlost uđe u vodu, ona se polarizuje i daje nam informacije koje možemo da iskoristimo za GPS.
Tako smo stvorili podvodnu kameru za GPS koja se bazira na polarizaciji svetla. Kako se pomera ili okreće kamera vidi se kako se menja svetlost pod vodom, i na bazi toga se utvrđuje GPS lokacija – objašnjava dr Gruev.
On je sa svojim timom izvršio ispitivanje GPS kamere pod vodom na raznim lokacijama u svetu. Testiranje su počeli u San Francisku, pa Meksiku, potom u Kordobi u Argentini, na jugu Afrike, u Australiji i u Ohridskom jezeru. Rezultati su svuda bili fascinantni. GPS kmeru mogu da koriste gnjurci do 30 metara dubine, dokle je najbezbednija granica za ronjenje gnjurca.
– Planiramo da podvodnu GPS kameru ugradimo u male podmornice sa kojima bi se moglo stići do 250 metara dubine. One bi se koristile za pronalaženje potonulih plovnih objekata, aviona i slično, a kada se pronađu, putem GPS kamere bi se obeležila njihova lokacija – kaže dr Gruev.
Pred ovim radoznalim naučnikom sada stoji novi izazov. On namerava da sa svojim podvodnim GPS ispita kako se kreću i na velikim distancama orijentišu životinje koje žive u vodi, kao recimo ohridska jegulja, koja ide od Ohrida pa sve do Saragasovog mora.
– Mene interesuje kako se one kreću, kako se orijentišu i čime vrše navigaciju. Moja hipoteza je da one koriste slične informacije kao što moja kamera koristi polarizaciju za GPS navigaciju. Kako ohridska jegulja ide do Saragasovog mora, biće naredni korak mog istraživanja – otkriva dr Gruev.
Komentari 0