Mama sam dva dečaka koja imaju atopiju. Atopija je sastavni deo njihovog detinjstva, ali i mog roditeljstva. Iako je karakterišu isti simptomi, oni su mnogobrojni i objedinjuju nekoliko dijagnoza, pa je manifestacija atopije kod mojih dečaka, kao i kod svake osobe, potpuno različita.
Stariji ima deset godina i od godinu dana je imao urtike, ekcem, alergijske reakcije na dlaku psa, koren trava, ambroziju i astmatične opstrukcije izazvane uglavnom virusima.
Mlađi je već sa puna dva meseca krenuo sa ozbiljnim alergijskim reakcijama na mleko, težim oblikom atopijskog dermatitisa, koji su doveli do 3 godine nespavanja cele porodice. Kada se dijagnostikovala alergija na 7 od 8 najčešćih alergija na hranu, od mleka, pšenice, jaja, soje, kikirikija, orašasth i morskih plodova, ali i mnogih drugih namirnica – grašak, pasulj, paradajz, jagoda, osetili smo čak neko olakšanje, jer smo konačno znali o čemu se radi, ali nas je čekala jedna po jedna bitka koju smo morali da vodimo. Sada ima četiri godine i uspeli smo da prevaziđemo alergiju na mleko, astanje ekcema je promenljivo, lečimo ga svakodnevnom negom i mackanjem.
Sa atopijom sam se susrela i pre nego što sam postala majka. Moja sestričina, ljubimče i prvo dete u porodici, imala je višestuke alergije na hranu koje su se često završavale anafilaktičnim reakcijama, a kasnije kulminirale u astmu.
Negde tamo u prošlosti naše familije postojao je verovatno neki deda koji je bio nosilac ovakvih gena, a današnja hemija, pesticidi i konzervansi su ga samo aktivirali.
Kako podizati atopičara?
Dozvoljena i nedozvoljena hrana
Dete sa atopijom treba učiti od najranijeg detinjstva da postoji dozvoljena i nedozvoljena hrana. U početku sam sakrivala činjenicu da neku hranu ne sme da jede, ali kako je rastao, shvatila sam da ga moramo naučiti šta sme, a šta ne sme, kako ne bi dolazio u opasne situacije. Postepeno sam uvodila neke izraze u njegov mali svet. Počeli smo sa rečenicama koji su upućivali na problem, kao što su:„svrbeće te koža“, „biće ti crvena koža“, jer je svakodnevno imao problem sa dermatitisom i njegovim reakcijama, od kojih je svrab najgori simptom. Postepeo smo u komunikaciju uveli rečenice koje su jasno i direktno ukazivale na problem „ti to ne smeš“, „alergičan si“. Pokazivala sam u prodavnici koje proizvode ne sme da jede, jer na primer, čuveni smoki je za alergične na kikiriki jedan od najvećih opasnosti. Najveći izazovi su bili u vrtiću i u parku, gde je posmatrao drugu decu da jedu nešto što njemu nije bilo dozvoljeno.
Pravila – da bi nas spasila
– Pranje ruku pre jela
Neka pravila su ista za svu decu i u ta pravila spada i higijena ruku, ali za dete sa alergijom na hranu pranje ruku pri kontaktu sa hranom i pre jela ne samo da je potreba, već može sprečiti ili ublažiti potencijalnu alergijsku reakciju. Dete od najranije dobi možete učiti pravilima i rutini pranja ruku, od ulaska u kuću do pre i posle jela.
– Traženje dozvole
Deca sa alergijom na hranu se vrlo rano uče da je neophodno pitati mamu, tatu ili osobu koja ih čuva, za namirnicu koju žele da probaju. Bez obzira da li se to odnosi na namirnice koje sme da jede, treba naučiti dete da jedno „mogu li?“ može da ga spase od alergijske reakcije.
– Ne deliti hranu
Možda vam se ovo pravilo čini surovo, ali dok su deca mala neka pravila im ne možemo objasniti na dvosmislen način. Ako mu kažemo: „ti možeš da deliš hranu, ali ne smeš nikada da uzmeš od druge osobe hranu bez dozvole mame ili tate„, to će ih samo zbuniti. Zbog toga, neka pravila treba pojednostaviti, kako bi dete moglo da ih se pridržava u svakom momentu, pre svega iz bezbednosnih razloga.
Komentari 0