Od nas zavisi kakav će odnos prema hrani imati dete

Često svoju decu zbunjujemo zahtevima tokom jela. Da do toga ne bi došlo nemojte detetu govoriti sledeće rečenice:

“Još tri zalogaja i dobićeš slatkiš!”

Podsetite se samo kakav je ovo imalo efekat na vas kada ste bili dete. “Još tri zalogaja” su i za vas tada bili moranje i nešto “bez veze”, dok je slatkiš bio nagrada. Pre nego što kažete ovu rečenicu svome detetu, procenite da li ste mu sipali previše u tanjir ili da možda nije prošlo dovoljno vremena od prethodnog obroka.

“Baš si dobro dete, pojela si sve sa tanjira!”

Zapitajte se ovde da li stvarno želite da vaše dete tokom svakog obroka “počisti” sve sa tanjira, bez obzira kako se ono oseća i jedino da bi tako pokazalo da je “dobro dete”.

“Slatkiši su nezdravi, ni mi ih ne jedemo!”

Ovakvom izjavom skoro uvek se podstiče kontra efekat. Njome se slatkišima pridaje na značaju pa ih radoznalost i sindrom “zabranjenog voća” čine samo omiljenijim kod dece.

“Imamo spanać za večeru. Znam da ga ne voliš pa ću za tebe spremiti nešto drugo!”

Bolećivi smo prema svome detetu pa ćemo iz ljubavi i želje da ga usrećimo, izgovoriti ovako nešto. Znajte da ovako podstičete “nećejeda” u njemu.

“Zašto se ne ugledaš na svoju sestru, ona pojede sve što joj se stavi u tanjir!”

Na ovaj način poručujete detetu da možda vredi manje. Svakom detetu je poređenje najgore. Treba i znati da apetit varira od dana do dana.

“Meni za ljubav pojedi još jedno parčence!”

Ovako šaljemo poruku da je dete vredno ljubavi samo ako pojede još.

Razmislite o sledećem:

• Kao roditelji, oboje budite usaglašeni u pogledima i zahtevima.
• Budite dosledni onome što govorite.
• Ponekad samo ponašanje roditelja ima veći značaj od izgovorenih reči.
• Ne poredite braću i sestre, svi smo mi osobe za sebe.
• Mala deca = mali stomak = mali tanjir.
• Ljubav ne treba da se iskazuje kroz hranu.