Razgovor sa svojom petogodišnjom ćerkicom Ajvi, Mišel je započela pitanjem:“Ko je nepoznata osoba?“ kao i „Sa kojim osobama sve možeš da odeš negde ako one to zatraže od tebe?“
Onda je krenula da navodi članove njihove uže i šire porodice kao primer osoba od povrenja. Zatim joj je ukazala na to da su policajci, vatrogasci i oni koji rade u prodavnicama takođe ljudi kojima može da se obrati u slučaju neke opasnosti.
Sa Ajvi je pričala i o lošem „osećju u stomaku“ koji se javlja u prisustvu određenih osoba. Objasnila joj je da naš um i telo znaju kada nešto nije u redu. To znači da ako se u prisustvu neke nepoznate osobe osetimo čudno i ako nas situacija u kojoj smo ugrožava, trebalo bi odmah da reagujemo i osobama iz okruženaja signaliziramo da smo u opasnosti.
Mišel je izdvojila nekoliko saveta koji mogu da pomognu roditeljima da na jednostavan način nauče decu da naprave pravu razliku između dobrih i loših nepoznatih osoba.
Kako prepoznati osobu koja ima loše namere
1. To je bilo koja osoba koja u nama izaziva osećaj neprijatnosti. Za takve osobe obično kažemo da u nama izazivaju neki „čudan“ nelagodan osećaj u stomaku.
2. Ove osobe mogu da budu i lepe i ružne. Prijatan spoljašnji izgled ne garantuje da neko nema loše namere.
3. Nepoznata osoba nikad neće tražiti uslugu od deteta. Naučite dete da ako mu nepoznata osoba priđe i na primer traži od njega da mu pomogne da pronađe izgubljenog psa ili da probaju zajedno da pronađu nekoga ili nešto, da je to osoba koja ima loše namere.
Kako da dete nauči da nepoznata osoba ima dobre namere
1. Naučite dete ko su osobe kojima može da se obrati u slučaju da se izgubi ili mu je potrebna neka pomoć, a roditelji nisu u blizini. Te osobe su: policajac, učitelj ili osoba koja radi u nekoj pordavnici ili restoranu.
2. Najbolje je da uvek potraže pomoć na nekom javnom mestu, gde ima dosta ljudi.
3. Kad god imate priliku pokažite detetu osobe kojima može da veruje i kojima može da se obrati za pomoć.
Kako da dete prepozna opasnu situaciju
1. Ako nepoznata osoba od deteta traži da uradi nešto loše ili nešto što su mu roditelji zabranili.
2. Ako nepoznata osoba zatraži od deteta da čuva neku tajnu.
3. Ako nepoznata osoba zatraži od deteta pomoć, na primer, pita dete da li može da mu pomogne da pronađe njegovog psa.
4. Pravilo „Reci ne, beži, viči i kaži“. Savetuje se da detetu objasnite da je sasvim u redu da kaže NE nepoznatoj osobi koja čini da se ono oseti neprijatno ili ugroženo na bilo koji način. Takođe, dobro je da ga posavetujete da u takvim situacijama beži što brže i viče što jače može, a onda da roditeljima ili osobama od poverenja kaže šta se dogodilo.
Ukratko, naučite dete da:
1. Veruje svom instiktu. Ako se pored nekog oseća čudno ili neprijatno recite mu da se od te osobe omah skloni i potraži pomoć roditelja ili od osobe kojoj veruje.
2. Obavesti roditelje o tome gde se nalazi u svakom trenutku.
3. Beži na sigurna mesta ako je u opsnosti, to su uglavnom neka javna mesta, gde ima dosta ljudi koji mu mogu pomoći.
4. Što glasnije viče „NE“ kako bi alarmiralo ostale ljude koji će mu pomoći.
5. Bude uvek u nečijem društvu ako je to moguće.
6. Nepoznatoj osobi ne otkriva lične informacije kao što su ime i prezime, ulica i broj.
7. Razume da nepoznatoj osobi ne otvara vrata svog doma i da ne priča preko telefona sa nepoznatom osobom ili na internetu.
Yumama
Komentari 0