Kad svekrva i tašta zabibere čorbu

Da li ste znali po čemu je poznata poslednja nedelja u ovom mesecu? Tog dana u Americi se obeležava Nacionalni dan svekrva i tašti koji ove godine „pada“ 28. oktobra. Možda će tog dana biti malobrojnih slavljenica kojima će snaja i zet čestitati njihov dan, ali velika je verovatnoća da će ih čestitka zaobići. Jer, svekrve i tašte svakako nisu na dobrom glasu. Ni u Americi, ni u Srbiji.

Iza svakog uspešnog čoveka stoji ponosna žena i iznenađena tašta, govorio je američki političar Hjubert Hemfri. Njegov brazilski kolega Džejmi Lerner primetio je da je auto kao tašta – ako mu dozvolite, upravljaće vašim životom. Narodna mudrost dodaje – zašto su Adam i Eva bili najsrećniji par na svetu? Zato što nisu imali taštu i svekrvu.

Toliko je viceva o snajama, zetovima, svekrvama i taštama. Filmova na temu odnosa među ovim junacima takođe. Uticaj primarne porodice zaista je ozbiljan problem u mnogim brakovima, pogotovo na našim prostorima gde različite generacije i dalje žive pod istim krovom.

OD ŠERPICE DO SAVETA

Svedoci smo tog uticaja kad svekrva zamera snaji što ne hrani kako treba njenog mezimca. Kad tašta misli da je njena princeza mogla mnogo bolje da prođe da je samo nju slušala. Kad niko nije zadovoljan kako se odgajaju deca pa sa svih strana stižu neželjeni saveti o tome šta beba treba da jede, kako detetu skinuti temperaturu, koju školu tinejdžer treba da upiše.

Kako preživeti uticaj svekrve, tašte i ostalih članova primarnih porodica? Gde prestaje dobronameran savet, a počinje mešanje u brak? Kako da postavimo jasne granice, a da se bližnji ne naljute? Ako prihvatimo novčanu pomoć roditelja, da li smo dužni da slušamo i pridike?

Psihoterapeut dr Katarina Đorđević primećuje da mi još živimo sa sećanjem da su naši roditelji, bake i deke živeli u zajednici u kojoj se stariji uvek slušao. Sagovornica „Života plus“ podseća i da zbog ekonomskih prilika, bračni parovi žive u zajednici što može da utiče na odnose kako samih supružnika, tako i bračnog para sa roditeljima.

– Roditelji su često prisutni i kad žive odvojeno. Donose šerpice, nude novac, čuvaju unuke, a onda kad se nekom od dece to ne dopada, sledi prebacivanje: „Ja sam tu uvek za tebe, a vidi kako mi vraćaš“, „Je l te’ to ona(j) tvoj(a) nagovorio/la da ne mogu više da dolazim?“ Dete počinje da se preispituje: „Da li je u redu da ove nedelje ne odemo na ručak kod mame?“, „Otac me ignoriše otkad sam mu rekao da neću da radim sa njim“ – kaže Đorđevićeva.

PUT DO PAKLA

Nije ovo naša specijalnost. Prema britanskom istraživanju, više od polovine ljudi u braku kažu da porodica ima uticaj na odnos sa supružnikom. Među glavnim razlozima za tenziju su neželjeni saveti rodbine, stajanje partnera na stranu roditelja i različita mišljenja o vaspitanju dece. Svađe zbog toga su mahom nastupale jednom mesečno, a više od četvrtine parova je čak priznalo da ne bi ni rekli sudbonosno „da“ da su znali da će problem biti tako izražen. Naša sagovornica kaže da u praksi nailazi na različite situacije, od toga da se mladi supružnici stapaju sa roditeljima kao dominantnim u odnosu, do jasnih sukoba koji remete sve odnose u porodici, užoj i široj.

– Imajući najbolje namere, roditelji se često ne zadržavaju kod saveta, već otvoreno negoduju ukoliko njihov način ne bude prihvaćen. Tu dolazimo do toksičnih odnosa, gde neko od supružnika u svojoj lojalnosti prema roditelju dolazi u sukob sa bračnim partnerom koji se otvoreno suprotstavlja uticaju roditelja onog drugog. Mešanje roditelja može da bude i indirektno i kao takvo teško prepoznato – upozorava Đorđevićeva.

Mada se najčešće kao remetilački faktori pominju tašte i svekrve, naša sagovornica kaže da nije zanemarljivo ni uplitanje svekra ili tasta, posebno u porodicama gde je finansijska dominacija u rukama muškog roditelja. Sa koje god strane dolazio uticaj, supružnici treba da se ponašaju isto.

– Često u bračnom savetovanju podsetim supružnike na citat iz Poslanice Korinćanima apostola Pavla: „Zato će čovek ostaviti oca i majku svoju i biće dvoje jedno telo“. Ovaj citat čujemo na svakom crkvenom venčanju i zaboravimo ga. Kao i citate Duška Radovića koje izgovara matičar: „Budite ljubomorni, ne jedno na drugo, već na svoj brak. Čuvajte ga i branite od svih iskušenja, smatrajte ga dragocenim za svoju sudbinu i sreću“. Istina je da muškarac i žena treba da postanu u braku jedno telo i jedna duša i da kreiraju savez u kom će da stvaraju dom i gaje decu – podseća Đorđevićeva.

A kada do sukoba dođe zbog toga što je tašta opet svratila nepozvana ili svekrva ponovo nije zadovoljna vaspitanjem naslednika, partneri će lako usmeriti bes jedno na drugo. A trebalo bi, prema rečima naše sagovornice, da razgovaraju i da donesu zajedničku odluku o tome kako žele da žive i koliko roditelji da budu uključeni.

– Kada se supružnici dogovore, jednostavnije je da tu odluku iznesu roditeljima, ne u smislu spiska pravila, ali sa jasnim granicama, od toga da li će i koliko čuvati unuke, kako će se dogovarati o ručku, mestu stanovanja, novcu. Onda kad prestanete da burno reagujete spram onoga što rade mešajući roditelji, oni gube moć da utiču na vas jer vas to više ne uznemirava. Dokle god se svađate, učestvujete u začaranom krugu – zaključuje naša sagovornica.

MITSKA BIĆA

Tašte i svekrve su bar u jednom složne – u oceni da mladi ne žele da saslušaju dobronamernu kritiku i da ništa ne sme da im se kaže.

– Ukoliko roditeljima skrenemo pažnju da ne treba da se mešaju u naš brak, to ne znači da ih ne volimo i ne poštujemo. I dalje su oni naši roditelji i potrebni su nam i da razgovaramo i da se smejemo i da se ne slažemo. Odrastao čovek ili žena koji se oseća podržano od strane roditelja sa kojima je razvijao bliskost, kao i uvažavanje jedinstvenosti bića ima mogućnost da neguje zdravu bliskost sa bračnim partnerom. Takav roditelj već sam zna gde mu je granica i mesto u braku svoje dece, ne meša se i ne daje savete osim kad se to od njega traži. Ako ih i daje, neće se naljutiti ukoliko savet ne bude prihvaćen. Takvi roditelji su možda „mitska bića“ gledano sa strane onih čiji roditelji su sveprisutni u životu svoje već odrasle dece – primećuje psihoterapeut dr Katarina Đorđević.

ŽENE, DISTANCIRAJTE SE

Istraživanje objavljeno u magazinu „Porodične veze“ pokazuje da je distanca dobra stvar, barem za žene. Ispostavilo se da su parovi u kojima je žena rekla da je bliska sa muževljevom rodbinom imali 20 odsto veću šansu da se razvedu. S druge strane, brakovi u kojima je muž rekao da je blizak sa ženinom rodbinom imali su 20 odsto nižu šansu da se završe razvodom. Naučnici kažu da žena trud muža da ima dobre odnose sa njenom rodbinom tumači kao znak ljubavi. S druge strane, kad se žena suviše zbliži sa njegovima, gube se granice, pa će lako protumačiti opaske rodbine kao mešanje.